Млађе Каменково доба

Ово је други сусрет ове врсте у кратком временском размаку - претходни је био промоција књиге Бранке Оташевић - и нема претензије да замени уобичајене конференције за штампу, већ је пре свега разлог више за окупљање сарадника и актера оваквих књига, које објављујемо поводом значајних годишњица, овог пута поводом 55 година ТВ Београд.

На представљању књиге говорили су: Милан Влајчић, Захарије Трнавчевић, Каменко Катић и аутори.

Више о томе, у тексту који следи.

Други пишу

Јунаци малог екрана

Пре 30 година, по две стране сваког броја „ТВ новости" биле су резервисане за хумор, сатиру и све што се дешавало на ондашњој телевизији. Карикатуристи Ранко Гузина и Душко Петричић цртали су портрете ТВ лица; Јован Хаџи-Костић писао је о њима у рубрици „Тако рећи незванично" (ТРН), Милован Витезовић је ту објављивао епиграме, а и Душко Радовић је оставио трага на овим страницама.

ТВ легенда Захарије Трнавчевић присетио се времена када су настајале ове карикатуре:

- У једној соби „Вечерњих новости", у коју сам долазио да играм шах са Гузином, сваког часа било је више добрих карикатуриста него било где на свету. Ту је био Предраг Кораксић, Душко Петричић, асови шаховски, са којима је било задовољство дружити се.

На то доба подсетиће вас карикатуре Петричића и Гузине, сада спаковане у књигу „Млађе Каменково доба". У њој су место нашли Љубивоје Ршумовић, Здравко Шотра, Захарије Трнавчевић, Дуња Ланго... Док су појединци портретисани и више пута, неких важних стваралаца у књизи уопште нема.

- У то време, од три карикатуре које дамо, из штампарије нам врате једну, а две нестану. Где? То смо сазнали много касније, кад је Душко имао изложбу - присећа се Гузина. - Пришао му је пензионисани радник штампарије, случајно се звао Слободан Глумац, и рекао: „Знаш, Душко, имам 300 твојих карикатура". Душко му каже: „Сад спремам књигу, како би било да ми их дате?", а Глумац рече: „Па, можемо да разговарамо". Други разлог је то што су се карикатуре вукле по фиокама, плакарима, поду. Душан Радовић је повремено свраћао и једниг дана је почео да слаже изгужване и прашњаве цртеже. Рекао је да ће он да их чува. Сада сам убеђен да је имао у виду да би то једног дана могла да буде књига.

Књига није о Каменку Катићу, већ о најјачем добу телевизије:

- А, у њему је Каменко Катић био маскота - истиче Ранко Гузина. Њега смо највише цртали и Душко и ја. Тада временске прилике нису биле драстичне као сада и прогноза није имала овакав значај. Каменко је од споредног сектора направио најгледанију рубрику. Душко Радовић је рекао. „Сваки сељак због имања свога, у Каменка гледа ко у Бога". И: „Каменку припала је слава, с њим се Дневник завршава".

Петричић примећује да у време кад су настајале карикатуре из књиге, у новинама није било портрета политичара.

- У недостатку медијске слободе, бацили смо се на људе са ТВ, која је на неки начин била експонент политике. Уместо политичара, одрађивали смо јунаке малог екрана. Помак је то што се карикатуристи данас највише баве политичарима, и то из врха власти.

Али, Душко Петричић није волео да црта лепе жене - јер их је тешко портретисати:

- Немам много њихових цртежа, па је било примедаба неких лепих жена које су због тога престалче да говоре са мном.

С. Бијелић

ТВ новости, 28. 6. - 4. 7. 2014.