уторак, 23.06.2015, 14:10 -> 12:39
Одржана од 23. јуна до 3. јула 2015.
Хероји Херцеговине - Изложба слика Биљане Ристић
Поводом 140 година устанка познатог као Невесињска пушка у Галерији Радио-телевизије Србије отворена је изложба слика на камену Биљане Ристић.
Страсна самоникла сликарка херцеговачког поднебља, Биљана Ристић се већ дужи низ година бави сликарством и другим облицима ликовног и филмског стваралаштва. Искусан је излагач - до сада је приредила чак 27 самосталних изложби и наступала на групним поставкама код нас и у иностранству. Њено сликарство настаје на каменој подлози, који је потврда седминетиране прошлости коју Биљана наставља да гради оживљавајући аутентичне изгледе завичајног крша, огњишта, предмета, мотива.
На изложби посвећеној великом јубилеју, Ристићева је у једној од најстаријих сликарских техника „secco“ насликала портрете хероја Херцеговине. Устаници чији се портрети сликају су војвода гатачки Богдан Зимоњић, војвода црногорски Пеко Павловић, војвода невесињски Петар Радовић, војвода билећки Глигор Милићевић, харамбаша гатачки Стојан Ковачевић, харамбаша невесињски Перо Тунгуз, војвода баљски Максим Баћевић, војвода требињски Мићо Љубибратић, војвода требињски aрхимандрит Милентије Перовић, војвода билећки Мрдак Лубурић, алај барјактар све херцеговачке војске Јовица Зиројевић, командир доњо невесињског батаљона Кико Стевановић, капетан невесињски Трипко Грубачић, командир горнњо невесиљског батаљона (после погибије Тривка Бухе) Бошко Гузина, командир горњо невесињског батаљона Тривко Буха, невесињац Алекса Jакшић, харамбаша никшићки Мило Јововић, сердар Мијат Радовић, поткомандир Јован Гутић, добровољац из Холандије грофица Јохана Меркус.
Јохана Меркус, холандски добровољац, принцеза и ратница је волела Србе. Њен портрет је један од радова ауторке. Међу херцеговачке устанике Меркусова је дошла преко Дубровника у штаб Мића Љубибратића. Доказала се у борби и као медицинска сестра. Срби су је звали Јована а поједини хроничари српска Јованка Орлеанка.
Узроци устанка „Невесињска пушка“ су дубоки и свестрани. Док су слободне европске земље имале парламентарну демократију, Херцеговина се гушила у крви од турске тираније. Почео 27. јуна (9. јула) 1875. године у Невесињском крају и представља један од најсудбоноснијих догађаја у историји (југо) источне Европе у 19. веку.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар