Златно доба Лесковца 1918-1941

Ускоро се очекује и премијера истоименог документарног, потом и играног филма о историји Лесковца. Аутори саме изложбе која је премијерно представљена у  почетком децембра прошле године су Мира Ниношевић и Верољуб Трајковић. Београђани ће моћи да уживају у овој поставци у галеријском простору РТС-а, од 28. јануара до 13. фебруара.

Између два светска рата Лесковац је од оријенталне вароши израстао у модеран индустријски град. Због динамичног развоја и бројних текстилних фабрика добио је назив –„српски Манчестер“. Укупно богатство града ценило се на више стотина милиона динара и сматрало се да Лесковац може да исхрани још седам других градова. Развијена просвета, културни живот, издаваштво, здравство, спортске активности, давало је Лесковцу физиономију модерног града. Убрзана индустријализација, профилисање класа и појава грађанских партија интензивирале су политичка збивања, борбу странака на изборима, донеле бројне и масовне радничке штрајкове. Европски ритам живота полако је потискивао балканску учмалост.

Истовремено, Лесковац задржава спољашњи изглед мешавине турске касабе и модерних вишеспратних грађевина. Кривудави сокаци, са или без турске калдрме, уливали су се у главну улицу са новом коцком и монументалним палатама. Од турске џамије за неколико минута се стизало до старе Оџаклије и нове Саборне цркве. Било је то време када је почео у најбољем светлу да се кристалише јединствени лесковачки дух, пун супротности, а довољно широк да пригрли старинскe ркмаче и реденготе, једнако као помодне фракове од енглеског штофа, старе занате који полако нестају, блистава заступништва Citroena и Pfafa, мрачне кафане на прилазима граду, са шталама у дворишту за сељаке и њихову стоку, а у центру европски модеран хотел „Костић“, са елитним забавама, баловима, оперетама и позоришним представама, концертима и пројекцијама тон филма.

„Време“ је 25. јануара. 1932. године  о Лесковчанима писало: „Поред пословног и строго званичног живота, постојао је и један други Лесковац... карасевдаха, кисмет-каксирата, тврдоглавости и ината. То је Манчестар „тесног друштва“, убавих паприкаша, ђувеча и пуњених паприка, масних пита, љутих кобасица и специјалних „ћевапчића“ са разним другим мезетлуцима. И када наиђе то лудо стање карасевдаха све се претвори у „добре манџе“ и још боље „пијенл’ке“. Тек се онда са свим зближе и уз црњак и циганска ћеманета излију своју душу или лудују и праве џумбус да се после надугачко и нашироко препричава по механама.“

У периоду између два светска рата Лесковац постаје један од већих индустријских центара у земљи. Поред текстилне индустрије развија се метална, млинска и керамичка индустрија, затим индустрија гуме, намештаја, парфимерије, зејтина и пива. Лесковачки инустријалци оснивају велика предузећа и фабрике и изван овог индустријског подручја у Београду, Параћину, Куманову, Скопљу, Тетову и Приштини. Такође, Лесковац је постао велики трговачки и занатски центар. На лесковачкој железничкој станици број вагона разне робе пење се и равна са бројем становника. Годишњи обрт је, дакле, 15.000 вагона, а у сезони достиже 2.000 вагона месечно. По дневном промету и приходу, лесковачка железничка станица је била најрентабилнија станица јужно од Београда.

Посебан печат привредном животу Лесковца давале су лесковачке банке и кредитни заводи. Тридесетих година било је девет банака са 39 милиона динара уплаћеног капитала, са модерним начином пословања и све већим улагањем у индустрију путем кредита, акција и учешћа у управљању у предузећима. Типичан пример таквог пословања су Лесковачка централна и лесковачка привредна банка које су имале сопствена предузећа и послове на целој територији Вардарске бановине. Привредни напредак Лесковца између два светска рата најбоље илуструју речи савременика из 1932. године - да се „у Лесковцу у послератним годинама развила индустрија невероватном, американском брзином. Иако лежи ова варош усред провинције… она је врло брзо постала најважнији индустријски центар на територији предратне Србије”.

              Овде можете погледат/преузети каталог изложбе.