Изложба фотографија бомбардованих објеката РТС-а

У среду, 23. априла 2014. године, навршиће се 15 година од НАТО бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије, када је погинуло шеснаест радника РТС-а. На једноставно питање које већ годинама постављамо овим поводом, одговора још увек нема.

У ноћи између 22. и 23. априла 1999. године, у два сата и шест минута, на свом радном месту у згради РТС-а, убијени су: Јелица Мунитлак (28) шминкер, Ксенија Банковић (28) видео миксеp, Дарко Стиоменовски (26) техничар размене, Небојша Стојановић (27) техничар мастера, Драгорад Драгојевић (27) радник обезбеђења, Драган Тасић (31) електротехничар, Александар Делетић (31) камерман, Славиша Стевановић (32) реализатор, Синиша Медић (33) дизајнер програма, Иван Стукало (34) реализатор, Дејан Марковић (40) радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47) радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50) техничар мастера, Слободан Јонтић (54) монтер, Милован Јанковић (59) прецизни механичар, Томислав Митровић (61) режисер програма.

Радио-телевизија Србије и предстојећом изложбом која носи назив „Зашто“ их се сећа и помиње - да се никад не заборави.

Фотографије бомбардованих објеката Радио-телевизије Србије Бранка Пелиновића само су сегмент визије човека, фотографа, уметника и колеге настрадалих људи, али довољан да се састави мозаик НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године. Радни задатак му је био да после напада и уништавања емисионих станица оде на терен и сними рушевине и згаришта. Није ни слутио да ће их бити чак 30.

Све је радио брзо, за сат или два, дан после операције. О уметничком аспекту није размишљао, важно је било да се посао обави што пре, да пази куда корача и где стаје да не би пропао кроз рушевине. Крш, гомиле шута, малтера, разбијеног бетона из кога вири арматура, чврсте гвоздене цеви пресечене и савијене, као хијероглифи апокалиптичких сцена из видео игрица. Нажалост, све је било стварно и у режији „Милосрдног анђела“. У просеку, сваки објекат погођен је са 20 пројектила, често испаљених ван граница наше земље.

Антенски стубови налазе се на највишим тачкама, ван насеља и најчешће, до бомбардовања, у нетакнутој природи. Више од 2500 фотографија са 26 погођених репетитора и предајника урађено је аналогно, на филму. Због посебно небезбедних услова, није имао дозволу једино за снимање на Косову.

Аутор се на свакој локацији задржавао што је могуће краће. Није било времена да се бирају осветљење и најбољи угао, нити да се чека најпогоднији тренутак.  Није било времена ни за емоције, ни за страх. Навирали су тек касније, по одласку са разрушеног места и после разговора са запосленима који су игром случаја остали неповређени и који су се као и ми данас, питали - ЗАШТО?

Наметнуте и опасне ситуације изнедриле су непосредност. Фотографије су урађене као белешке, документи, без тенденције да имају естетску вредност. Управо у томе јесте њихова драгоценост коју откривамо деценију и по касније.

Авалски торањ и Црвени чот емитовали су програм од првог дана рада Телевизије Београд. Рушењем „Авале“ није уништен само један од предајника, већ и симбол главног града једне државе.

Део зграде РТС-а у Абердаревој улици најболнији је призор. Гротло из кога куља дим, брдо обрушеног грађевинског материјала, на врху ватрогасци, а под њиховим ногама 16 затрпаних тела. Тај осећај немоћи и неправде мало лакше се може поднети када је последица природне катастрофе. Овде је одговоран човек и то - више боли.

И после 15 година питамо се - ЗАШТО?  

Породице страдалих и њихове колеге из РТС-а одржаће и ове године, код споменика "Зашто", помен.

Отварање изложбе је у 15:30 минута у Холу Радио-телевизије Србије у Таковској 10.  

На упоредној изложби фотографија у Холу зграде РТС-а у Таковској 10 и у Радио Београду (Хиландарска 2) аутор Бранко Пелиновић представља око 200 фотографија. Изложба ће бити отворена до 22. маја 2014.

                                Овде можете погледати/преузети каталог изложбe