Нова српска апстракција

У време док су импресионистичке идеје из основа мењале разумевање сликарства, српском уметношћу су владале историјске теме и национални митови. Ако се, Импресионизам, који ће на западу, пре свега у Француској, покренути талас авангардних праваца и довести, коначно, до настанка апстрактне уметности као једног од мотора модернистичке револуције и духовног преображаја савременог човека, појавио као реакција на већ окоштали академизам, у Србији крајем деветнаестог и почетком двадесетог века тек почиње да се успоставља уметнички естаблишмент под утицајем пре свега минхенске, а затим и париске школе.

Тек актуелна генерација српских уметника прихвата без страха, комплекса и предрасуда, апстракцију као универзални ликовни језик и неприкосновено обележје епохе, проналазећи у апстрактном изразу, неконтекстуалном и неутопијском, неисцрпне креативне потенцијале у оквиру већ постојећих ликовних дисциплина.

Манифестујући доследност визије која трансцендује реално, она је у потрази, не толико за концептуалном перфекцијом, колико  за једном врстом метафизичког апсолута икарнираног у "чистој" ликовности.

Лирска апстракција, апстрактни експресионизам, гестуална уметност, конструктивна уметност, конкретна уметност, геометријска апстракција, минималистичка уметност, постају препознатљиви параметри индивидуалних поетика, али и узбудљиво сведочанство заједничке духовне авантуре којој присуствујемо на почетку овог двадесетпрвог века. 

                              Овде можете погледати/преузети каталог изложбе

Изложба "Нова српска апстракција" свечано је отворена 15. маја у 19 часова у Холу РТС-а.