Љубисав Милуновић - Дневник извођача сликарских радова

текст: Маја Живановић, ликовни критичар

Снага сликарског језика која превазилази границе времена, простора и личног искуства, као и стално интересовање за мисију сликарства као дисциплине - обележило је ликовну причу Љубисава Љубе Милуновића, која траје већ 50 година, а чији је само мали део представљен на текућој изложби у Ликовној галерији РТСа.

Аутор јединственог израза фигуративне оријентације (који би могао да се окрактерише и као магични реализам), из кога зраче неусиљеност, суптилни осећај за материју, простор и атмосферу - од цртежа, преко пастела и раних уљаних слика, позоришних плаката и великих формата, овом ретроспективом нас упућује на зачудне просторе егзистенцијалог, где су илузија и реалност заменљиве а ликовни говор есенцијалан. Све у сталном дијалогу са сопственошћу, али и историјом уметности.

Стрпљивим грађењем брижљиво постављених мизансцена, уметник нам отвара свет где је у првом плану најчешће фигура или симболика. Тај аутентични универзум елемената очишћен је од сувишног - у промишљеним, наоко мирним а енигматичним композицијама. Непретенцизно, између сатире и лирике, ренесансног и ангажованог - ништа није онако како изгледа.

Репетитиван реквизитаријум попут јабука или медитеранског бора, можемо двојако да посматрамо. Јабуке су генерално гледано знамење плодности и здравља, а у Љубиним композицијама сфумато ренесансних портала - тумачимо их као раздор и опомену.

У некима од слика, у другом плану акцентована је иконографија медитеранског бора (симбола бесмртности), који је сведок портретско-симболистичких заплета, јер сатира која је уткана у сликама некада није очигледна на први поглед. Кроз портрете и фигуре жена, уметник инсистира на прецизној сцени где су оне уплетене у трагикомичне наративе...не заборављајући притом њихове мане и врлине, односно људске контрадикторности.

Опирање баналној пецепцији видљиво је и у сликама витезова сатканих од облака, а знамо да су облаци у стању непрекидних промена.

Суштински, то су нестварно - стварне ситуације.

Непретенциозан дијалог са старим мајсторима може да се сагледава кроз цитате из историје уметности. Најбољи пример за то је Вермеров аутопортрет ( један од најбољих у историји сликарства), који је Љуба осмислио док слика Мондријанов мотив у метафизичком простору, а ту је и неколико верзија Дирерове графике "Витез, Ђаво и Смрт" - које су гестуално мирне, колоритски освежене и смештене у мистични ултрамарински пејзаж...као и византијски Свети Ђорђе са партнерком принцезом која на финој узици води змаја Паула Учела.

Један део поставке чине предели загаситог колорита и метафизичке атмосфере, као и архитектура без људи. Њихово присуство постоји само у траговима које су оставили за собом. Љубине куће су попут тихих сведока и уточишта којима се увек враћамо, са Месецом као неизоставним пратиоцем.

Мистичне кулисе пејзажа са фигурама сликаним с леђа, замаскираних индивидуалних карактеристика и мирне сугестивности чине да - и посматрачи буду актери композиција. Све због начина гледања али и онога како неко бива гледан.

У пола века дугом опусу, овај врсни стваралац је у потпуности приступио и транспоновао важне проблеме. Рецентна слика "Милосрдни анђео" са деструктивним пожаром и наглашеном рамондом (цветом фениксом) има снажну ратну симболику и носи специфичну атмосферу која зрачи као жива материја - јер је бојом кроз бриљантну валерску издиференцираност остварено текстурално.

Не смемо да занемаримо ни Милуновићев континуирани рад у позоришту Атеље 212, који је неизоставан фактор његовог креда. За ову прилику је одабрано неколико портрета Љубиних вишедеценијских пријатеља и театарских колега - Зорана Радмиловића, Муција Драшкића и Петра Краља који су смештени у једноставне наративе са пратећом, персонализованом иконографијом.

"Извођач сликарских радова", у суживоту са причама иза сцене, уобличио је и остварио и огроман број уникатних позоришних плаката. На овој поставци, акцентовани су "Џил и Џон", "Американка", "Пеликан" и "Капут мртвог човека".

За Љубина техничка достигнућа, маестралне лазуре и избалансиран однос између колоризма и пластичности неоспоран је и утицај средње Уметничке школе у Нишу у којој се као младић формирао, а касније усавршио на Факултету ликовних уметности у класи Младена Србиновића.

Поставка у Ликовној галерији РТСа је пажљиво конципирана, није унифомисана, но олакшава да се сагледају различити периоди стваралаштва Љубисава Љубе Милуновића који се међусобно рефлектују и допуњују и заправо су као неки нови принцип значења из фрагмената старог. Ма колико задирао у реално, Љуба не заборавља ирационално и интуитивно. Јер - иза сваког портрета, сцене и предмета...крије се магични свет симболике вишеструких равни реалности.