Читај ми!

"Светост уметности" - 30 година Академије СПЦ (1993−2023)

„Нема лепше вере од хришћанске, нити лепше слике од иконе.“ Епископ Данило Крстић. Изложба се одржава у галерији РТС, од 4. јула до 31. августа 2023.

Ака­де­ми­ја СПЦ за умет­но­сти и кон­сер­ва­ци­ју по­сто­ји три де­це­ни­је. То­ком тог ду­гог пе­ри­о­да из­не­дри­ла је мно­ге ква­ли­тет­не умет­ни­ке, ре­ста­у­ра­то­ре и кон­зер­ва­то­ре цр­кве­ног на­сле­ђа, али је и са­ма уз њих уз­ра­ста­ла и уса­вр­ша­ва­ла сво­је про­гра­ме и иде­је. Да­нас је то је­дин­стве­на шко­ла на про­сто­ру Ср­би­је, са ви­со­ким обра­зов­ним мо­гућ­но­сти­ма и са ква­ли­тет­ним про­фе­сор­ским ка­др­ом. По­тре­бе за ова­квом шко­лом су ве­ли­ке.

Кул­ту­ра и умет­ност су је­дан од нај­ва­жни­јих еле­ме­на­та ко­јим се срп­ски на­род са­мо­свој­но пред­ста­вља у све­ту. Пре све­га ње­го­ва са­крал­на умет­ност, чи­ји је зна­ча­јан део увр­шћен у свет­ску ба­шти­ну, и да­нас је не­по­но­вљи­во и ве­ро­до­стој­но обе­леж­је срп­ског иден­ти­те­та. На тим те­ко­ви­на­ма, обо­га­ће­ним са­вре­ме­ним ис­ку­стви­ма и ино­ва­тив­ним тех­ни­ка­ма, по­чи­ва обра­зов­ни си­стем Ака­де­ми­је СПЦ и ње­на уло­га у срп­ској кул­ту­ри.

 

Са­вре­ме­ни сту­диј­ски про­гра­ми (жи­во­пис, ико­но­пис, мо­за­ик, ка­ли­гра­фи­ја, вајарство, по­зла­тар­ство, кон­зер­ва­ци­ја и ре­ста­у­ра­ци­ја...), као и ви­ше­стру­ка са­рад­ња са срод­ним фа­кул­те­ти­ма и ин­сти­ту­ци­ја­ма кул­ту­ре и умет­но­сти у зе­мљи и ино­стран­ству, обез­бе­ђу­ју ви­со­ке стан­дар­де шко­ло­ва­ња и уса­вр­ша­ва­ња. Та­ко фор­ми­ран струч­ни ка­дар у мо­гућ­но­сти је да трај­но до­при­не­се у очу­ва­њу већ по­сто­је­ће кул­тур­не ба­шти­не, али и спре­ман за но­ве умет­нич­ке по­ду­хва­те. Срп­ској цр­кви и др­жа­ви по­треб­но је и јед­но и дру­го. Сто­га је по­др­шка Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, осни­ва­ча Ака­де­ми­је, али и др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја, нео­п­ход­на у да­љем ја­ча­њу ми­си­је и уло­ге ове обра­зов­не уста­но­ве.

„То што је Бог ство­рио чо­ве­ка по Сво­ме ли­ку и Сво­ме по­до­би­ју по­ка­зу­је да је ико­но­пис бо­жан­ска ствар.“ Све­ти Те­о­дор Сту­дит

О црквеној уметности: 
ЛИК. На­стан­ком Хри­сто­вог не­ру­ко­тво­ре­ног пр­во­ли­ка на убру­су, та­ко­зва­ног Ман­ди­ли­о­на (Μανδύλιον), био је отво­рен пут да­љем и нај­ши­рем из­о­бра­жа­ва­њу Бо­го­чо­ве­ка у сли­ка­ној фор­ми. Чо­ве­ку се Бог от­крио ви­ше­знач­но – реч­ју, де­ло­ва­њем и у ли­ко­ви­ма. Из­о­бра­жа­ва­ње ли­ка Бо­го­чо­ве­ка пре­ла­зи гра­ни­це умет­но­сти, за­ла­зи у верско, ми­стич­ко и ме­та­фи­зич­ко. Ико­но­пис, као нај­зах­тев­ни­ји вид цр­кве­не умет­но­сти, све­до­чи, пре­ма Јо­ва­ну Ма­јен­дор­фу, о при­су­ству про­сла­вље­не и обо­же­не људ­ске при­ро­де нај­пре у Хри­сту, а кроз Хри­ста и Све­тог Ду­ха у Бо­го­ро­ди­ци и дру­гим све­тим ли­ко­ви­ма. Ка­ко на­во­ди епи­скоп Ата­на­си­је Јев­тић, то је по­твр­ђе­на и у ди­мен­зи­ју ви­дљи­вог пре­не­та ес­ха­то­ло­шка по­ја­ва за­јед­ни­ча­ре­ња. Ико­на би тре­ба­ло да озна­чи нај­ви­ши ду­хов­ни до­мет вере и умет­но­сти, ис­пу­њен са­мо­пре­гор­ним и мо­ли­тве­ним прег­ну­ћи­ма. Тек та­да она по­ста­је ова­пло­ће­на ис­по­вест и ме­та­фи­зич­ки до­дир ко­ји бу­ди.

КА­НОН. Де­ли­ма из­ло­же­ним на овој смо­три ука­зу­је се да у умет­нич­ком ства­ра­ла­штву, па и цр­кве­ном, ка­нон не би тре­ба­ло да бу­де смет­ња и сте­га, већ иза­зов. Ка­ко на­дах­ну­то су­ге­ри­ше Па­вле Фло­рен­ски, ка­нон­ски об­лик је об­лик нај­ве­ће при­род­но­сти, не­што од че­га се не мо­же за­ми­сли­ти ни­шта јед­но­став­ни­је. Ка­нон у се­би има утка­но са­бор­но ви­ђе­ње, сто­га укљу­чу­је мо­гућ­ност да сва­ки при­пад­ник цр­кве­не за­јед­ни­це има пре­ма ка­но­ну ства­ра­лач­ки од­нос. Ка­нон­ско је цр­кве­но, цр­кве­но је са­бор­но, са­бор­но је све­чо­ве­чан­ско.

Ка­ко, не ру­ше­ћи ка­нон, из­о­бра­зи­ти исти­ну на ино­ва­ти­ван на­чин? Оно што је при­вид­на ка­нон­ска стро­гост и гра­ни­ца мо­же сво­јим са­вр­ше­ним по­сту­ла­ти­ма да бу­де по­себ­но на­дах­ну­ће да­ро­ви­тим умет­ни­ци­ма, под­сти­цај за но­ва ду­хо­ви­ђе­ња. Спо­зна­ти есен­ци­ју ка­но­на, ду­хов­ну нор­му ко­ја де­лу­је сна­гом сво­је уни­вер­зал­но­сти, је­згро је ства­ра­ла­штва, кре­а­ци­је. То је та не­па­тво­ре­ност цр­кве­не умет­но­сти, ко­ја се про­ја­вљу­је на раз­ли­чи­те на­чи­не, у за­ви­сно­сти од уну­тра­шњег го­ре­ња са­мог умет­ни­ка у Бо­гу, у за­ви­сно­сти од умет­ни­ко­ве ми­стич­ке ин­ту­и­ци­је. Цр­кве­на кул­ту­ра и жи­вот увек су про­же­ти Све­тим Ду­хом, ко­ји их јед­на­ко ства­ра­лач­ки под­сти­че у свим вре­ме­ни­ма. Сто­га, би­ло да је у пи­та­њу жи­во­пис или ико­но­пис, он у се­би ма­ни­фе­сту­је над­верску су­шти­ну на­сли­ка­ног, од­раз, ек­ти­пос (έκτυπος) све­та пр­во­са­зда­ног.

СВЕ­ТЛОСТ. Фор­ма ви­дљи­вог у цр­кве­ној умет­но­сти се про­ја­вљу­је бла­го­дат­ном све­тло­шћу. Све­тлост је при­мор­ди­јал­на есен­ци­ја све­та, ме­та­фи­зич­ки те­мељ све­га по­сто­је­ћег. Услед не­мо­гућ­но­сти да се пред­ста­ви не­по­сред­но, сим­бо­лич­ки се пре­но­си сли­ком кру­га – ман­дор­ле, оре­о­ла, ко­ји ука­зу­ју, ка­ко на­во­ди Ле­о­нид Ус­пен­ски, на уну­тра­шње ста­ње чо­ве­ка чи­ји је лик бли­ста­ње сун­ца. Пот­пу­но ду­хов­но без­мол­ви­је. У цр­кве­ној умет­но­сти ана­ло­ги­ја не­бе­ске све­тло­сти је зла­то. Сто­га је ико­но­пи­сна ми­сти­ка пре све­га сун­че­ва ми­сти­ка у нај­ви­шем, са­крал­ном зна­че­њу ове ре­чи, слу­жба све­тло­сти, ка­ко на­во­ди Јев­ге­ниј Тру­бец­кој. Њо­ме се от­кри­ва ду­хов­но зла­то.

КВА­ДРАТ. Ни­је слу­чај­но што је основ­на ге­о­ме­триј­ска струк­ту­ра ико­не че­тво­ро­у­га­о­на, услов­но ре­че­но ква­драт­на (у ши­рем сим­бо­ло­шком сми­слу). Ква­драт је иде­ја зе­мље, ње­на не­бе­ска и нат­при­род­на фор­ма. Уз­диг­ну­та зе­мља. Он пред­ста­вља Бо­га ма­ни­фе­сто­ва­ног у ства­ра­њу. Ква­драт је ар­хе­тип и обра­зац ре­да у све­ми­ру и са­вр­ше­на ме­ра за чо­ве­ка, сим­бол ду­ше. Сим­бо­лич­ки, та­ко се гра­де хра­мо­ви, та­ко се кле­шу над­гроб­ни бе­ле­зи, та­ко се огра­ђу­ју вр­то­ви и те­шу ико­не.

ЉУ­БАВ. Сми­сао са­крал­не умет­но­сти је да ука­же да је чо­ве­ко­во по­ре­кло бо­жан­ско и да чо­век мо­ра да са­чу­ва у што ве­ћој ме­ри сво­ју слич­ност са Бо­гом. „А нај­ви­ши сте­пен слич­но­сти чо­ве­ка с Бо­гом је буд­ност ср­ца: Љу­бав.“

О изложби:
У Галерији РТС представљена је из­ло­жба цр­кве­не умет­но­сти. Ње­но при­род­но ме­сто је храм. У хра­му, кроз ми­рис и про­зрач­ни вео та­мја­на у ва­зду­ху, ја­сни­је се уз­но­си со­зер­ца­ње фре­са­ка и ико­на. Ли­тур­гиј­ски об­ред да­је им пра­ви сми­сао ду­хов­ног са­др­жа­ја, а све­тлост све­ћа и кан­ди­ла на­гла­ша­ва хар­мо­ни­ју бо­је­них по­вр­ши­на. Ово је са­мо део јед­не са­вр­ше­не хи­је­ро­топ­ске за­ми­сли осли­ка­ног хра­ма, ко­ју упот­пу­њу­је још низ ва­жних еле­ме­на­та, по­пут рит­ма кре­та­ња све­ште­ни­ка у об­ре­ду, цр­кве­ног по­ја­ња, ар­хи­тек­тон­ског об­ли­ко­ва­ња про­сто­ра, то­пли­не до­ди­ра вер­ни­ка при це­ли­ва­њу ико­на, све­ча­но бли­ста­ње све­тих са­су­да, са­бор­ност... Ипак, не­што од то­га осе­ти­ће­мо и из­ван хра­ма, на овој смо­три, јер уни­вер­зал­ност са­крал­не умет­но­сти сво­јим ин­тен­зи­те­том про­ди­ре и ван цр­кве­ног про­сто­ра.

Про­фе­со­ри Ака­де­ми­је СПЦ, бив­ши и са­да­шњи, пре­до­ча­ва­ју нам сво­ја ин­вен­тив­на ви­ђе­ња, при­мар­но из цр­кве­не умет­но­сти, кон­зер­ва­ци­је и ре­ста­у­ра­ци­је, из­не­дре­на ви­ше­го­ди­шњим тру­дом на том пу­ту. Део ра­до­ва би­ће и њи­хо­ва ин­тим­на са­гле­да­ва­ња не­ких умет­нич­ких те­ма. Про­фе­сор­ски ка­дар при­па­дао је и при­па­да са­мом вр­ху умет­нич­ке бран­ше из на­ве­де­них обла­сти. Из­ло­же­ни ра­до­ви ука­зу­ју на ве­ли­ки ди­ја­па­зон мо­гућ­но­сти цр­кве­не умет­но­сти, ко­ја је пре­до­че­на у го­то­во свим тех­ни­ка­ма ства­ра­ла­штва. Ту су ико­но­пис, фре­ско­пис, вајарство, ка­ли­гра­фи­ја, мо­за­ик, илу­ми­на­ци­ја, др­во­рез и раз­не ком­би­но­ва­не тех­ни­ке... Ра­до­ви су об­ли­ко­ва­ни и тра­ди­ци­о­нал­ним ма­те­ри­ја­ли­ма и тех­ни­ка­ма из­ра­де (јај­ча­на тем­пе­ра на ли­по­вом др­ве­ту, фре­ско­пис на све­жем мал­те­ру, туш на па­пи­ру, уље на плат­ну, при­род­ни мо­за­ич­ки ка­мен и па­ста, аква­рел, тех­ни­ка по­зла­те на по­ли­мен­ту...), али и при­ме­ном са­вре­ме­них при­сту­па свој­стве­них мо­дер­ном дру­штву, ње­го­вим по­тре­ба­ма и тех­но­ло­шким уз­ле­ти­ма (al sec­co тех­ни­ка са акри­ли­ма, акрил на др­ве­ту, плат­ну и гу­шчи­јем пе­ру, бе­тон, по­зла­та на акрил­ном по­ли­мен­ту...).

Та­ко­ђе, из­ло­же­ни су и ра­до­ви по­је­ди­них да­ро­ви­тих и успе­шних сту­де­на­та Ака­де­ми­је, бив­ших и са­да­шњих, ко­ји сво­јим де­ли­ма по­твр­ђу­ју ви­со­ке обра­зов­не до­ме­те ове шко­ле и сми­сао ње­ног три­де­се­то­го­ди­шњег по­сто­ја­ња, те пер­спек­тив­ност бу­ду­ћих све­стра­ни­јих ула­га­ња у њу.

Каталог изложбе можете погледати/преузети овде.

четвртак, 21. новембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње