Одбрана српских извора

Након агресивне кампање бошњачког дела становништва у Норвешкој и Шведској да спречи приказивање документарних филмова „Сребреница: жртвовани град" и „Трагови из Сарајева", норвешких редитеља Оле Флиума и Дејвида Хебдича, данска телевизија је одлучила да емитује оба контроверзна документарца.

У нападима на  редитеље филмова о ратним догађањима у БиХ предњачили су Јасенко Селимовић, натурализовани држављанин Шведске бошњачког порекла који је сада активан у шведској политици, и Сањин Пејковић, филмски критичар.

Ауторски текст Оле Флиума и Дејвида Хебдича, објављен на шведском интернет порталу Newsmill.net, одбацује тврдње балканских цензора о српској завери. Редитељи оцењују да су поруке филмског критичара Сањина Пејковића упадљиво сличне причи (шведског) државног секретара Јасенка Селимовића (странка ФП) у листу Експресен, објављеној истога дана.

„Обојица као да виде неку српску геноцидну заверу и исламофобију у позадини наших филмова. Као да то није било довољно, они су сами себе поставили на положај меродавних особа за утврђивање 'истине о Сребреници'. За разлику од њих, ми имамо радозналији став према том монументалном историјском догађају", наводе Флиум и Хебдич.

Редитељи истичу да су уложили много времена и труда трагајући за новим усменим и писаним примарним изворима, и да су пронашли поверљиве и непознате податке о многим аспектима грађанског рата у Босни.

„Многи угледни новинари су изградили своје каријере на босанском рату. У великој мери, њихова једностраност у извештавању, што се може разумети у светлу слободе штампе, није била наклоњена српској страни. Чак и дуго након рата, многи Срби остали су сумњичави према новинарима па су зато одлучили да ћуте. Тек после много година и безброј шољица кафе успели смо најзад да пронађемо занимљиве српске изворе који би пристали да нам нешто кажу", пишу редитељи.

У случају сарадника српског порекла Флиум и Хебдич кажу да је њихова улога била да отворе нека врата у српским срединама, да гарантују за њихов кредибилитет и да помогну са преводом интервјуа обавјаљених на српском језику.

„Они никада нису крочили у просторију где се прави монтажа филма, нису читали сценарио, нити су учествовали у избору снимака или било чега што се односи на садржај. Коришћење српских извора и помагача део је нормалне новинарске праксе, и ништа друго", истичу редитељи и додају да ниједан од њихових извора није анониман, као и да је велика већина њих из реда Бошњака.

„Наши филмови не умањују геноцид, само га чине очигледнијим и страшнијим. Управо зато што су босански лидери пали на испиту баш када се од њих највише очекивало", закључују Флиум и Хебдич.

Иначе, Ола Флиум је дуги низ година шеф истраживачке групе магазина NRK Brennpunkt. Радио је као новинар у неколико земаља као што су Судан, Јужна Африка, Русија, САД и, наравно, на Балкану. Флиум је направио преко тридесет документараца и написао пет књига.

Британац Дејвид Хебдич је радио у САД, Совјетском Савезу, Кини, Босни, Скандинавији, Израелу, Авганистану, Пакистану. Написао је неколико документованих књига о кријумчарењу високе технологије, организованом криминалу, тероризму и војној обавештајној служби. Писао је и за британске новине The Independent, The Guardian, Mail on Sunday, и направио неколико тв емисија и документараца, укључујући BBC, Јоркшир Телевизију и Канал 4.