Истиче рок за реституцију

Држава Србија ће до јануара 2014. године ранијим власницима и њиховим наследницима вратити у натури више од половине имовине одузете после 9. маја 1945. године, изјавио је Горан Радосављевић, шеф радне групе за израду Закона о реституцији и државни секретар у Министарству финансија.

Шеф Радне групе за израду Закона о реституцији наводи да је планирано да закон буде донет у септембру. Примена закона би почела крајем 2011. године, а тада би почео и рок од годину дана у којем ранији власници и њихови наследници треба да поднесу захтеве за враћање одузете имовине.

„Враћаће се све што је физички могуће: и пољопривредно, шумско, грађевинско земљиште, али и одузети станови, локали, пословне зграде, које су деценијама у државном власништву. За имовину, за коју није могућ повраћај у натури, предвиђено је финансијско обештећење, за које држава планира да издвоји, према проценама, око две милијарде евра. Ипак, прецизан податак о имовини која не може да се врати у натури и њеној вредности биће познат 2014. године. За те непокретности, посебним законом биће предвиђено издавање обвезница, које ће се, по моделу враћања старе девизне штедње, наплаћивати у року од 10 до 15 година", рекао је Горан Радосављевић, државни секретар у Министарству финансија у интервјуу Новостима.

Уколико је земљиште одузето као пољопривредно, а данас се налази у грађевинској зони, Радосављевић је рекао да ће се то враћати у стању у каквом је данас, а уколико власник има намеру да гради на том месту, мораће да плати оно што је предвиђено прописима.

Рок за усвајање два кључна закона за стицање кандидатуре за чланство у Европској унији, Закона о јавној својини и Закона о реституцији, истиче за мање од два месеца. Милица Делевић, директорка владине Канцеларије за европске интеграције, изјавила је раније у интервјуу листу Данас, да је неопходно да се на овим законима ради истовремено како би били међусобно усклађени, с обзиром на то да се баве питањима имовинских права. Радне групе за израду предлога ових закона, услед политичких несугласица, нису окончале посао, наводе београдски медији. Делевић је изразила очекивање да ће Влада усвојити ове законе у септембру, као и све преостале предлоге закона предвиђене Акционим планом за убрзано стицање статуса кандидата.

Представници Лиге за заштиту приватне својине и људских права и Српске лиге за реституцију сматрају да закони о јавној својини и реституцији "јесу повезане ствари, али питање реституције мора да се реши пре својине". Они су оценили да ће нови нацрт закона о реституцији бити на штету самих грађана, јер је њиме предвиђено да мала количина имовине буде враћена у натури, а да финансијско обештећење буде накнадно регулисано.

"Влада се није ослонила на правне принципе и реалне економске могућности, већ је у питању политичка воља да се изврши реституција, тако што ће се за неку недефинисану имовину проценити да се може вратити, а остало прогласити имовином која се не може вратити", рекла је на конференцији за новинаре Драгана Миловановић, председница Лиге за заштиту приватне својине и људских права.

Бранислав Трајковић, потпредседник Српске лиге, истакао је да удружења грађана која се боре за реституцију захтевају да највише имовине буде враћено у натури, а да све оно што не може, буде враћено у новцу, али по тржишној вредности одређене непокретности.

"Тражимо пре свега да влада донесе поштен закон и да одмах затим крене у имплементацију", нагласио је Трајковић, оценивши да је бесмислено да се финансијско обештећење у недоглед одлаже, јер то штети грађанима Србије, а није ни у складу са стандардима ЕУ.

Представници Мреже за реституцију, који најављују коментар нацрта закона након његовог објављивања, поздравили су помаке у изради нацрта, али још једном указали да давање друге имовине, тј, реална супституција мора бити предвиђена за случајеве када враћање исте имовине није могуће.

Миле Антић, координатор Мреже за реституцију, уз назнаку да има сасвим довољно расположиве државне имовине за супституцију, напомиње "више реституције и супституције, смањује потребу давања обештећења, а сам процес би уместо фискалног проблема, тј, процеса који представља повећање јавног дуга, заправо донео додатне буџетске приходе".

Указујући на то да није случајност да се у последње време национализовани пословни простори убрзано дају у дугорочни закуп, Антић је упозорио на неопходност забране располагања одузетом, а данас државном својином до окончања реституције.

"Било би вишетруко корисно да се и пре самог Закона донесе акт којим би се привремено ограничило располагање потраживаном имовином, како би се спречила евентуална штета, како за саму државу, или појединца који потражује имовину, тако и могућа штета за потенцијалне инвеститоре", рекао је за подсајт РТС Сателит Миле Антић.

„Мрежа ће у наредном периоду инсистирати на испуњавању свих конструктивних и рационалних захтева бивших власника како би процес придрузивања ЕУ био што бржи и ефикаснији, а у складу са тим, грађани Србије би добили прилику да осете све добробити процеса уређивања државе Србије, који би без натуралне реституције био осуђен на пропаст", закључује Антић.