Ретроспектива Џоје Ратковић Гавеле у Београду

Четири деценије рада илустраторке, цртача, карикатуристе и сликарке Џоје Ратковић Гавеле повод је да се други пут организује самостална изложба у Музеју примењене уметности. Ретроспективна изложба Са ветрењачама представља више од три стотине радова из опуса уметнице која спада у сам врх српске илустрације друге половине двадесетог века.

Џоја Ратковић Гавела рођена је у Мостару 1940. године. За време студија на Академији примењених уметности у Београду почела је да ради за југословенске издавачке и новинске куће. Током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века она је изградила препознатљив стил илустровања у којем доминира рафинован цртеж.

Почетком деведесетих година Џоја Ратковић Гавела је отишла у Беч, где је радила за аустријске, немачке и швајцарске издавачке и новинске куће. Овај период њеног стваралаштва први пут се приказује београдској публици. Док је 1972. на изложби у Музеју примењене уметности представљен пресек радова са почетка каријере младе илустраторке, на изложби 2011. године Џоја Ратковић Гавела приказује заокружен опус који је настао током рада у два различита европска поднебља.

Назив изложбе Са ветрењачама описује идејну повезаност ауторке са проблемима и дилемама блиским Дон Кихоту, Сизифу, Хофману или Кафкиним ликовима. Слободан Јовановић, кустос изложбе каже: „Компактност карикатура и илустрација мањег формата ставља Џојин цртеж у  први план, чиме се додатно наглашавају неочекиване ситуације у којима се налазе актери њених радова. Они комуницирају са другим ликовима надреалним спојем ликовних елемената: ветар, језик, ухо, ветрењаче, перо, само су неки од бројних мотива које Џоја Ратковић Гавела користи да искаже немир који покреће њу и њене ликове. Из оваквог односа ликова постаје видљив Џојин уметнички цредо. Њен потез је проткан карактеристичним хумором који настаје необичним односима у којима се налазе актери. Иронија и сатира се мешају у виђењу друштва које не види себе".