Интеграција је двосмеран процес

Тема конгреса Савезног завода за миграције и избеглице, одржаног 19. и 20. маја у Нимбергу, била је прилагођавање досељеника у Немачкој, али и потреба да већинско становништво ради на „култури добродошлице". Међу 200 учесника, стручњака разних профила и представника организација миграната, конгресу су присуствовали и представници Централног савета Срба у Немачкој (ЗСД).

У Немачкој живи око 16 милиона људи са миграционим пореклом. То је 20% укупног становништва. У протеклих 60 година у ову земљу се доселило преко 200 различитих нација. Многи досељеници у Немачкој живе већ у трећој генерацији. Јавна дебата око интеграције странаца показује да досељеници, али и већинско становништво имају погрешне слике једни о другима, да постоје предрасуде и стереотипи. Због тога је успешна интеграција досељеника посебан изазов за немачку демократију али и за целокупно немачко друштво.

"Интеграција не може да се нареди. Њен успех се мери првенствено на локалном нивоу, тамо где досељеници и староседеоци живе један поред другог. Да и надаље не би живели „један поред другог" потребно је створити што више могућности заједничких, непосредних сусрета. Потребно је и да се оним придошлима, који већ годинама живе са нама, ода признање. Признањем њиховог културног идентитета, њихових способности и њиховог учинка јачаћемо осећај припадности у једном заједничком друштву", навео је приликом отварања конгреса др Манферд Шмит, председник БАМФ-а.

Испред ЗСД на конгресу је учествовао Милош Милојевић из Ерлангена, који сматра да је интеграција комплексна ствар, што показује и чињеница колико „разних досељеника" заправо живи у Немачкој - прва генерација гастарбајтера, деца тих дошљака или деца из мешовитих бракова, ратне избеглице и политички азиланти, досељеници из бившег Совјетског Савеза са немачким пореклом или досељеници из Европске уније који имају слободу кретања и запошљавања у Немачкој. „Све те групе имају посебне потребе", рекао је Милојевић и истакао важност учешћа Срба у креирању политике према досељеницима у Немачкој.

„За наше организације је од изузетног значаја да се умреже и да траже савезнике и међу другим организацијама странаца. Овај конгрес је био добра прилика да се у непосредном контакту отворено дискутује о проблемима који жуљају немачку страну, али и нас досељенике. Корисно је било сазнати да Срби по свим питањима интеграције за немачку власт не представљају проблем, јер се оцењује да се ми добро уклапамо у немачко друштво", закључио је Милојевић по завршетку конгреса.