Златна младост Србије у храму Светог Саве у Паризу

Септембар у Паризу не доноси само кише, већ и дечије веселе гласове, песме и рецитације из учионица Парохијске допунске школе. Уз благослов владике париског и западноевропског Јустина као и свештенства, почела је још једна школска година, а српска деца из Париза и париског региона поново су окупила своје оловке и књиге.

Ове године, узбуђење је било највеће код малих првака, који су први пут ступили у библиотеку-учионицу, спремни да зароне у свет учења. Уз подршку удружења Спој и Биљане Филиповић, деца су на самом почетку школске године имала прилику да уживају у најлепшим књигама свеже пристиглим из Србије. Ту су се нашле књиге као што су Моја Србија, Михајло Пупин, Десанка Максимовић, Никола Тесла и Црни мачак, као и забавне граматике које ће учење српског језика учинити још интересантнијим.

„Можда ће неко од нас једног дана радити у издавачкој кући и заволети мирис свеже одштампаних књига!”, истиче мали Лука.

Ова сарадња са удружењем Спој, наставиће се и убудуће, обогаћујући нашу библиотеку и ширећи љубав према српској књижевности међу најмлађима.

Наравно, настава српског језика, која се у овој школи већ деценијама спроводи, представља много више од обичног учења језика. Овде се чува и преноси традиција, гради мост између нових генерација и корена. У овим учионицама се поред језика, деца упознају и са српском културом, обичајима и вером, учећи како да сачувају свој идентитет у динамичном, окружењу једног од највећих светских градова.

Иако су дигитални уређаји данас део свакодневице, школа се труди да ученици не забораве како је образовање изгледало у неким прошлим временима. Први јесењи излет одвео је децу у Министарство просвете Француске у престижном седмом арондисману, где су имали прилику да кроз причу упознају сусрет „старе и нове школе”. Замислите само, некада су ученици учили на дрвеним таблицама, а данас користе модерне таблете! Како је време променило све осим једног – љубави према књизи и знању.

За ђаке, ово је било посебно важно јер су могли да размишљају о томе како су њихови преци пре више од сто година у школама учили на сасвим другачији начин. Док су једни покушавали да замисле како би то изгледало носити те дрвене таблице у торбама, други су одмах запитали: „А где би овде стали наши таблети?”.

Лора, Викторија и Дијана скачу око старих направа: "Ово је школа или музеј?!”

Лора, Викторија, Дијана, Димитрие и Лука нису могли да верују шта су угледале када су ушле у стару учионицу. Испред њих стоје дрвене табле, са урезбареним словима, као из неког древног доба. „Чекај, чекај... ово је школа или музеј?!”, добацује Викторија, док Дијана већ замишља како седи за дрвеном клупом која шкрипи као да ће се распасти.

Лора скаче около, погледом тражећи нешто што личи на модерни свет: „Где су ми овде вај- фај и пуњач?!” Док Викторија с озбиљним лицем добацује: „Можда овде мораш да се укључиш ручно... као што се радило пре 100 година!”. Све три у глас почињу да се смеју, замишљајући како би се сналазиле са овим „технологијама из не тако давног доба”.

"Но, поред шале, остаје озбиљна порука: чување српског језика и традиције је непроцењиво благо, а сваки час у овој школи је корак ближе ка очувању идентитета српске заједнице у Француској. Посебна радост је што све то делимо са нашима најближима, мамама, татама, бакама, декама и секама.

Позивамо децу из Париза и париског региона да нам се придруже у овој јединственој пустоловини! Учимо заједно српски језик, културу и веронауку– све оно што ће нас оснажити и подсетити одакле потичемо. Добродошли сви у школу где традиција и савременост иду руку под руку, а наши ђаци постају прави амбасадори српског језика и културе!", истакла је учитељица Љубица Бургић.

недеља, 10. новембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње