Бата Михајловић: In memoriam

Слика Србија са биком, 1947. обележила је почетак уметничког пута Бате Михајловића. Било је то време када су се сликари апстракцијом, супротстављали социјалистичком реализму. Михајловић није пошао тим путем, већ је користећи елементе апстракције изабрао фигуративну слику националне симболике и тема. Византија  је остала његово поље инспирације. Путовао је много, волео је Њујорк, али се увек враћао у Париз и Београд. Био је велики сликар, али и човек изузетног духа и енергије.

"По оцу сам србијанац, био је ратник...по мајци пречанин. Шта је то у мени номадско? Ја се селим, ја сам клаустрофобичан... Морао сам да одем  из Београда, није тада било много репродукција, били смо сиромашни у сликарској традицији... Отишао сам у Париз да бих нешто видео са осећањем да ћу доћи сутра. Кад год сам долазио у Београд доводио сам пријатеље да са мном деле ову земљу. Лепше сам се осећао овде, па сам схватио да је човек географско биће."

"Имао сам доста година када сам дошао у Париз, имао сам двадесет осам, девет... тридесет, то баш и није мало. Када сам дошао у Њујорк, имао сам 40 година. Можда сам потајно желео да наставим живот код нас, на Балкану. Може да буде. Мислио сам, има времена, долазићу ја у Њујорк. Чак ми ни Париз није било место заувек."

"Кад гледате Гоју, видите да је шпанац... то што су наши сликари дуго сликали ентеријере, то је француска школа, јер је грађанска класа добила примат, постала најмеродавнија у свему. А грађанска класа је можда најнеинтересантнија класа од свих класа, та тзв. буржоазија, зато што је изгубила душу, изгубила дух, смисао, осећања. Она је рационалано компонована, да има модеран фрижидер, ауто, да се зове Пабло Пикасо! Замислите ауто који се зове Пикасо!"

"Ја мислим да постоје две паралелене људске приче. Једна је цивилизацијска, друга је духовна. Духовно је то што се не мења. Љубав - мржња, лепо - ружно, топло - хладно, то су феномени духа. А цивилизацијски - то су путеви комуницирања. Да ли се иде возом, пешке, или на магарцу, да ли се телефонира или довикује... све су то ствари које немају са духом везе... До јуче није било сијалица, најбољи сликари су радили под свећама."

"Заробили су нас људи малог духа, људи краткотрајне и плитке памети. Кажу да је мржња креативна енергија. Јесте, али је краћег даха него енергија поштовања ближњег или енергија поштовања живота."

Цитати преузети из интервјуа са Батом Михајловићем који је 2002. године за Сателитски програм РТС-а урадила Николина Милатовић Поповић.