Нови мађарски Устав изоставља мањине?

Др Ерне Калаи, омбудсман за права националних и етничких мањина у Мађарској, одржао је, 11. марта, у свом будимпештанском уреду, конференцију за штампу поводом незадовољства које су представници националних и етничких мањина изразили због њиховог третмана у предлогу новог Устава Мађарске.

Приликом састављања измењеног текста досадашњег Устава дошло је до битних промена на штету мањинских заједница које, како је нагласио Калаи, чине око 10 % становништва земље.

Према тексту новог Устава мањине у Мађарској неће уживати иста права као до сада. Омбудсман је истакао да су народности скоро потпуно изостављене из текста Устава или се спомињу само на маргинама. Тако на пример, док ће у новом Уставу мађарски и језик глувонемих уживати сва права заштите, дотле ће језици националних мањина имати статус језика који се "могу потпомагати".

Калаи је зачуђено констатовао да се странке које чине владајућу коалицију сада потпуно супротно односе и изјашњавају о статусу и правима мањина, него што су то чиниле док су биле у опозицији. Омбудсман је то једноставно назвао „безобразлуком" и „стручном грешком". Рекао је да је водио преговоре са многим актуелним политичарима, почевши од Сасфалвија, Кевера, Сајера, па све до Балога. Они су се и сами зачудили над новонасталом ситуацијом, која је и по њиховом мишљењу неприхватљива. Међутим, до промене у деловима текста који се односе на статус мањина још увек није дошло.

Или ови наведени политичари немају довољно моћи и снаге да утичу на измену текста будућег Устава или једноставно нису рекли праву истину о свом ставу по питању положаја националних и етничких мањина у Мађарској. То ће свакако значити велики аутогол и губљење имиџа Мађарске. Још није касно да се све то промени и поправи. "Верујем да ће тако бити", рекао је Калаи.

Узимајући у обзир да је поред чувања права традиционалних националних мањина основни задатак мањинског омбудсмана и борба против расне (етничке) дискриминације ромске заједнице, Калаи сматра да је потребно да се изврши вредновање учињеног оба ова поља. Актуализацију тог питања с једне стране представља чињеница да је Мађарска председавајућа Европске уније.

Наравоученије догађаја из 1848. године нам казује да се успешна држава може градити само заједнички, синхронизацијом интереса већинског и мањиснког дела друштва. Међутим, жао нам је што до сада нису учињени знатнији, конкретни кораци у вези са развојем права националних мањина. Народносне самоуправе због погоршања финансијског стања неће више бити у стању да обављају своје основне задатке и да одржавају своје културне и образовне установе. У круговима народносних заједница велики револт изазвала је замисао да, према новом Уставу, буде укинута правна аутономија институције омбудсмана. Истовремено, законодавци су земаљским мањиским самоуправама поништили право сагласности у вези са правним питањима која се односе на мањине, чиме се значајно смањује њихов утицај приликом третирања питања која се дотичу самих мањина - закључио је др Ерне Калаи.

Присутнима на конференцији за штампу, у уреду омбдусмана, обратили су се и Мишо Хеп, председник хрватске државне самоуправе и Ото Хајнек, председник немачке земаљске самоуправе. Они су говорили о својој дубокој забринутости због положаја у којем су се нашле мањине у Мађарској. Дотакли су питање целокупне мањинске политике Мађарске, недостатак гаранција за заштиту националних и етничких мањина, њихове културе и језика, а такође не постоји ни јасна гаранција државе за финансирање оних мањинских васпитно-образовних институција које су у надлежности земаљских самоуправа.