Културни мостови у Базелу, деца из центра "Соко" заблистала на сцени

Деца су током десет интензивних викенда пролазила кроз најразличитије глумачке технике – од правилног дисања и рада на гласу, до сценског покрета, импровизације и партнерске игре. Паралелно с тим, ментор и редитељ, Никола Угриновић, припремао их је за извођење адаптиране верзије текста Сандре Родић Јанковић „Ноћ у Мерлиновом замку“. Његов задатак био је све само не једноставан: приближити деци која живе у немачком говорном подручју хумор, језик и менталитет који им нису свакодневица.

Премијера је показала да је изазов савладан. Публика је реаговала спонтано и гласно – смех је избијао управо онда кад је требало, а озбиљни моменти одиграни су с неочекиваном сигурношћу. Угриновић истиче да је посебно поносан на то како су деца поднела трему и непредвиђене ситуације:

„Лако је бити добар када све иде по плану, али право знање се показује кад морате импровизовати. А они су успели да се издигну и наставе као прави мали професионалци. Иза ове представе стоји огроман ентузијазам и посвећеност свих учесника, много километара пређеног пута. Испред ње, надам се, будућа играња, једнаки елан и много километара пута још непређеног. Над њом - Уметнички центар Соко, који нас збраја у свом топлом гнезду дијаспоре, али и шири своја крила за лет ка ономе што је ген, што је дом и што је корен.“

Најмлађи учесници, шестогодишњи Нина Тодоровић и Стефан Миленковић, изненадили су озбиљношћу и концентрацијом током вишесатних проба. Вид Димитријевић, десетогодишњак који игра Мерлина, носио је једну од кључних улога, док је његова вршњакиња Петра Милутиновић тумачила Добру вилу и Успавану лепотицу. Дванаестогодишњој Марини Новаковић поверен је најзахтевнији сценски задатак – три потпуне трансформације током представе, уз промену костима, шминке и ликова; од Мале Сирене, преко Успаване лепотице до Круеле де Вил.

Много смеха изазвала је Теодора Панић у улози чистачице, док је Марта Адамовић имала тежак задатак да брани оптужену вештицу од напада тужитељке Мие Петровић. Петра Адамовић у улози водитељке сензационалистичке Бајке ТВа својим духовитим опаскама још више је зачинила причу. Снежанин принц, Никша Банићевић, шармирао је публику, а Вања Срдић се суочио с најгломазнијим костимом Звери из приче „Лепотица и звер“.

У насловној улози, као Вештица, појавила се Олга Булатовић, најстарија учесница, која је својим наступом заокружила представу.

Иако се фокус оправдано ставља на децу, тешко је заобићи огроман допринос родитеља. Они су недељама били невидљиви, али пресудни: возили, чекали, спремали ужине, ручкове, преправљали костиме, преслишавали текст, дотеривали фризуре и шминку. Створили су мрежу подршке без које овакав пројекат не би могао да заживи, а све је покренула и координисала Андријана Адамовић, председница Уметничког центра СОКО, безрезервно посвећена очувању српског језика и културе у дијаспори. Уз њен рад и ентузијазам, деца су прошла процес који се и у професионалним позориштима сматра захтевним.

„Вештица на суду“ није само успела премијера, већ и доказ да деца која одрастају у Швајцарској могу итекако оживети и понети са собом језик и културу својих предака. Овај пројекат спаја породице, јача заједништво и показује да позориште, када се ради искрено и предано, може бити моћан алат у очувању идентитета.

Прва реприза заказана је за 13. децембар, а већ се најављују извођења широм Швајцарске, у региону, па и у Србији.