Милићевић: Србија одлучна да јача везе матице са Србима ван државе

Министар Милићевић је након састанка истакао да Србија посвећено ради на изградњи институционалног оквира који омогућава јачање веза са сународницима у расејању, као и на пружању подршке у очувању њиховог националног, културног и језичког идентитета.

„Србија је стварала институционални оквир да би ојачала повезивање и била подршка у правом смислу те речи нашим сународницима који живе ван државе и да би очували оно што су симболи нашег народа. Наш циљ је да они који живе ван Србије буду једна целина“, нагласио је министар.

Он је додао да је посебно важно што Србија и Мађарска деле разумевање о значају дијаспоре и да је Мађарска својим искуством у овој области један од најбољих примера добре праксе у Европи.

„Због тога су данашњи састанак и размена искустава и знања за нас од велике важности. Убеђен сам да ћемо након овог првог у низу састанака креирати заједничке пројекте који би могли да буду важна тема наредне седнице Стратешког савета за сарадњу Србије и Мађарске“, додао је Милићевић.

Србија у континуитету унапређује политику према својој дијаспори кроз институционалну подршку, образовне, културне и економске програме који омогућавају јачање веза са матицом. У том контексту, сарадња са државама које имају развијене моделе подршке сународницима у иностранству, попут Мађарске, има непроцењив значај.

Потпредседник Владе Мађарске Жолт Шемјен је током разговора подвукао важност очувања националног идентитета дијаспоре и подршке коју држава мора да пружи својим сународницима, истичући да Мађарска има јасно дефинисане механизме у том правцу.
„Имамо и део народа који је, услед диктатура у 20. веку, емигрирао у САД, Аустралију и Западну Европу, а постоје и они који су се преселили у иностранство да би тамо радили. Наша обавеза је да очувамо њихову везу са нашом културом“, рекао је Шемјен.
Мађарска годинама спроводи програме подршке својој дијаспори, укључујући и образовне и културне иницијативе које помажу у очувању националног идентитета.

„Ми имамо програм који подразумева да 100 стипендиста годишње одлази на места где живе мађарске заједнице и тамо деле сва своја знања о мађарском фолклору, језику, култури и традицији“, објаснио је Шемјен.

Он је најавио да ће Србија и Мађарска покренути заједничке програме који ће омогућити већу сарадњу у културној и образовној сфери.
„Покренућемо и програме који ће омогућити српском народу да упозна мађарску културу, као и да Мађари упознају српску културу и обичаје“, рекао је Шемјен.

Посебан сегмент разговора био је посвећен предлогу успостављања програма „Живи мост“, који би омогућио српској мањини у Мађарској и мађарској мањини у Србији представљање своје културе, историје, привреде и науке. Овај пројекат би укључивао сусрете и размену младих, заједничке културне догађаје, као и повезивање образовних и научних установа. Такође, планирано је организовање курсева мађарског језика у Србији и српског језика у Мађарској, уз иницијативу за братимљење градова. Од посебне важности је и представљање Мађарске у деловима Србије где не живе Мађари, као и обрнуто, како би се унапредило међусобно разумевање и јачале везе између две државе. Разговарало се и о иницијативи братимљења градова између Србије и Мађарске, што ће омогућити повезивање локалних самоуправа и продубљивање сарадње у различитим областима.

„Србија и Мађарска имају братски однос заснован на поверењу. Један од наших циљева јесте да Србија што пре постане чланица ЕУ, и морам да напоменем да би она то одавно била да у Бриселу не постоје двоструки стандарди“, нагласио је заменик председника мађарске владе.

Закључено је да ће Србија и Мађарска наставити редовне консултације и радити на даљем унапређењу односа, посебно у области дијаспоре, културе и економске сарадње, како би се осигурало да њихови сународници у расејању остану трајно повезани са својом матицом.