Инзбрук: Премијера документарнoг филма "Дуле Савић – А у Лондону мук…”

Хуманитарна организација СПОЈИ из Инзбрука (Аустрија) позива све заинтересоване на премијеру документарнoг филма "Дуле Савић – А у Лондону мук…”, која ће бити одржана у недељу, 21. априла у 18 сати у биоскопу METROPOL KINO у Инзбруку.

Специјални гости биће Душан Дуле Савић, легенда југословенског и српског фудбала, и Оливер Пауновић, продуцент филма. Сав приход од те вечери намењен је социјално угроженим вишечланим породицама на Балкану и најугроженијим случајевима у Тиролу, поручују из СПОЈИ.

О филму:

Тада се играла завршница меча када је Душан Савић натрчао на лопту и левицом је послао у рашље Арсеналовог гола. Овај документарни филм који брише границе између документарног и играног се не бави ни нацијом ни вером, већ спортом и професионалним достигнућима фудбалске легенде, сниман је на фудбалском стадиону Јединства у Убу, где је Дуле почео своју каријеру, и у кући Савићевих родитеља, његовој родној кући, у Београду, на Златибору, и на незаобилазној Маракани.

Дуле је главна звезда филма, ту су и његова супруга Марина, Драган Џајић, Пеца Поповић, Драган Гаги Јовановић, Матија Бећковић, Пижон, Драган Савић, Вујадин Савић, Бошко Ђуровски, Неђа Милосављевић као и Партизановци: Емир Кустурица, Бјековић, Ивенчевић, Стојковић, као и многи други из света спорта, културе и уметности. И управо та лепеза личности који ће се наћи у документарцу говори о томе да су се људи волели, поштовали и уважавали упркос томе за који тим су играли, или за који клуб су навијали.

Душан Дуле Савић (рођен 1. јуна, 1955. у Убу, Србија) је некадашњи југословенски и српски фудбалер, а данашњи фудбалски тренер. Фудбал је почео да игра у локалном клубу Јединство из Уба. Марта 1972. године стигао је на Маракану да би одиграо пробну утакмицу након које је одмах био укључен у клупски подмладак Црвене Звезде.

Две године касније, 1974, постаје првотимац Црвене Звезде. За први тим црвено-белих наступао је од 1973. до 1982. године. Одиграо је 258 званичних утакмица и постигао 149 голова – трећи је стрелац у историји клуба. Освојио је две шампионске титуле 1977. и 1980. године и један Куп 1982. године.

Провео је шест сезона у француској Првој лиги (Лил, Кан). Шест месеци играо је и у шпанској Првој лиги за Спортинг из Хихона.

У 19. години дебитовао је за тадашњу југословенску репрезентацију против Холандије, када је постигао гол. За репрезентацију Југославије одиграо је 12 утакмица и постигао четири гола.