Борко Ђорђевић српски академик

 Када је почетком деведесетих година одлучио да се из Калифорније пресели натраг у своју Србију, доктор професор Борко Ђорђевић дошао је да помаже свом народу. Није слутио да ће га у завичају дочекати рат. Као хирург волонтер оперисао је страдале малишане од ратних дејстава у Црној Гори и пацијенте у Србији. Као хуманитарац допремао је медицинску помоћ болницама, клиникама и домовима здравља. Као миротворац др Борко Ђорђевић је донео мир Србима и Бошњацима у ратом захваћену БиХ у зиму 1994. године. И само то што је урадио др Ђорђевић је спасао многе људе. Тиме је нас задужио, а ми му се захваљујемо звањем редовног члана Српске краљевске академије иновационих наука Србије.

Ове речи је пре заклетве професора Борка Ђорђевића над Светим писмом и пуног именовања изговорио професор Велибор Стевић, председник СКАИН. Академија са традицијом с почетка 19. века до данас у својим редовима има угледне српске и стране интелектуалце, свештенике и државнике, одлучила је да ојача своје чланство и своје активности. Да прими нове чланове из српске дијаспоре, као што су Стојан Стевановић из Швајцарске, професорка Светлана Матић из Аустрије и доктор Борко Ђорђевић из САД.

Професор Борко Ђорђевић је због ратних оклоности рођен у Пироту (1942.), али је по породичном пореклу и животу Београђанин. Држављанин је Србије и САД. Студије медицине, специјализацију и докторат радио је у Београду, Њу Џерсију и Пенсилванији.
Седамдесетих година прошлог века Ђорђевић одлази да живи и ради у САД, где у Палм Спрингсу почиње да ради у властитој клиници као хирург естетске и реконструтивне хирургије. Његови пацијенти су били угледни људи из филмске индустрије Холивуда, житељи Лос Анђелеса и Палм Спрингса. Јако успешан рад у области  естетске и реконструтивне хирургије уздигао га је на треће место калифорнијских хирурга. Истовремено др Ђорђевић је као члан Републиканске странке постао председник Одбора за Калифорнију, али и лобиста за српске интересе у САД.

Како је напредовала област естетске и реконструтивне хирургије тако се и др Ђорђевић усавршавао и специјализовао. Завршио је више од 60 специјализованих стручних школа, семинара, курсева, од којих један недавно у Белгији о новим технологијама у лечењу пацијената са физичким недостатцима. Као хирург др Борко Ђорђевић је оперисао је више од 16000 пацијената у САД, Србији, Црној Гори, Хрватској и Емиратима; где и данас ради – речено је у предлогу за чланство у СКАИН.

Крајем деведесетих година др Ђорђевић је размишљао о трајном повратку у Србију и у Београд. Тада је учествовао као пословни човек у многим привредним активностима са жељом да унапреди економски живот у Србији и Црној Гори. Једна од његових инвестиција је стварање Хируршког центра у Херцег Новом, оживљавање Института “Симо Милошевић” у Игалу и отварање прве Клинике за естетске и реконструтивне хирургије, која је радила успешно пуне три деценије.

У Србији доктор Ђорђевић је омогућио договоре америчког Стеј департмента и Владе Србије око убрзавања транзиције из социјалистичке у модерну тржишну економију. Радило с ео приватизацији великих државних система и предузећа Србије, о уласку америчког капитала у Србију и заједничким напорима за развој српске привреде и друштва. Споразуми о овој пословној сарадњи САД и Србије су успешно потписани, али су са мање успеха реализовани.

  У међувремену у Београду др Ђорђевић отвара Клинику естетске и реконструтивне хирургије. Његова супруга Београђанка враћа се у родни град, а деца, син и ћерка рођени у Америци, постају држављани Србије. У Србији професор сарађује са Београдским универзитетом, сан  Нишким универзитетом, са Српским лекарским друштвом. А из Београда сарађује са Клиником естетске и реконструтивне хирургије у Емиратима и у Хрватској. Син и ћерка студирају медицину у Београду и иду очевим стазама успеха – казао је његов ментор.

Аутор је три књиге у којима професор Ђорђевић описује мировну мисију Џимија и Розалин Картер у БиХ, разговоре са др Радованом Караџићем, преговоре са Алијом Изетбеговићем , усвајања Мировној споразума, али на жалост и његовор рушење. У књизи о Србији описује америчко-српске односе током 20. века и значајне спорне тренутке између Американаца и Срба. У трећој књизи др Ђорђевић отворено пише о ризицима естетске и реконструтивне хирургије, тачније њене убрзане комерцијализације и последице по пацијенте. У припреми је нова књига о неуспелим политичким акцијама у САД и на Балкану за спасавање  српског народа од страдања..

После свечаног проглашења за академика СКАИН порофесор Ђорђевић је рекао:
"Хвала вам на поверењу и подршци. Примљен сам у Оделење медицинских наука СКАИН, јер својим стручним радом и друштвеним активностима могу и даље да доприносим развоју српске медицине и науке и  тако да пресудно утичем на будуће генерације доктора и хирурга, али и на квалитет живота нашег народа и човечанства" .