Спомен обележје српским заробљеницима из Првог светског рата у Италији

Поплава емоција, суза, сећања, стихова, као и звуци песме "Тамо далеко” бенда Видовдан, мешала се у присутним гостима. Сусрела се прошлост са садашњошћу, преплитала се обећања о очувању српско-италијанског пријатељства са заклињањем на незаборав српских заробљеника, на њихове огромне жртве у аустроугарским затворима, како сам натпис спомен плоче каже: У славу српских војника и цивила који су били жртве последица тешког рада и нехуманих услова у аустроугрском заробљеништву и интернацији током Првог светског рата.

После откривања спомен-обележја, натпис на спомен плочи прочитао је министар Никола Селаковић.

Један од најнежнијих тренутака је био тај када је дете донело мали венац и положило га на спомен-плочу, а министар Селаковић га је узео у наручје. Тренутак у ком се слави сећање на настрадале српске заробљенике, а наследник српског рода у дијаспори полаже венац на њихова страдања и осмехује се животу. Симболичан циклус живота.

Прошлост и будућност су се среле на једном месту, да исписују странице српско-италијанског пријатељства, а све то уз присећање на италијанске лађе-спаситељке српске војске, које је споменула професорка Рада Рајић Ристић говорећи своју поему Победа/ Vittoria на свом матерњем, српском језику, а Лидија Радовановић ју је прочитала на италијанском.

У име Савеза Срба у Италији присутнима се обратила председница Лидија Радовановић ставивши акценат на допринос свих српских удружења, која током целе године у сарадњи са италијанским институцијама, раде на побољшању слике српског народа.

Лидија је, поред осталог, истакла да је српски народ изашао као победник из два рата, а да је отеран са вековног огњишта, из Хрватске и са Косова, које је срце Србије и о коме певамо песме и данас.

"Србија је победила и у Првом и у Другом светском рату и то никада није искористила, него је помагала и своју браћу, па су тако Хрвати, који су у Другом светском рату били на страни нациста а тек на крају рата пришли опет Југославији, добили Истру и Далмацију, као ратну одштету Италије према победнику, који је била Србија, једина која се одмах од почетка Другог светског рата борила против фашиста и нациста. Тако и када се завршио Први светски рат, Србија није ујединила све територије где су живели Срби, него је понудила стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније Краљевине Југославије", открила је Лидија.

Случајност је умешала своје прсте и баш неколико дана уочи откривања спомен-плоче, господин Албино је пронашао на свом имању прстен који је припадао једном од српских заробљеника и поклонио госпођи Стојиљковић, која није могла да суздржи сузе изазване гестом уручивања аманета.

"Дивно је било и ове, друге године за редом, видети како је локалној власти Кастелана, Роверета и Регије Трентино - Алто Адиге, стало да се историја, која се тиче српских заробљеника из Првог светског рата, сачува од заборава. Дирнуле су нас речи, посебно Енза, Маурициа и Клаудиа, који се и даље сећају да су им деде причале о неким Србима, који су сваке ноћи око 3.45 кретали на врх планина изнад Кастелана да би градили путеве, жичаре итд. и захваљујући њима ти корисни путеви су остали локалном становништву. Рекли су нам још да ни један српски заробљеник из тог периода није никада починио ниједно лоше дело, а када је и сама Италија ушла у рат са Аустроугарском, помагали су им у ослобађању те територије", додаје Лидија која је присуствовала сусрету и претходног дана.

Дан раније, 15. јула, министар Селаковић је нагласио да је Србија мала земља која је пуно ратовала, зато што се налази на раскршћу између Истока и Запада, али да је Први светски рат однео највише жртава, 52% мушког активног становништва Србије из тог периода.

Министар је рекао да ће предложити Влади Србије да се од следеће године одреди један датум када ће се у Кастелану и у Србији обележавати ово херојство српских заробљеника, као и да жели да доведе студенте Војне академије из Србије, као и извиђаче, да дођу да упознају ову територију Регије Трентино - Алто Адиге и да заједно са локалним италијанским извиђачима и војницима реда Алпини, пређу заједно те стрме путеве око Кастелана, које су прелазили српски заробљеници док су били на принудном раду на тим територијама за време Првог светског рата.