Додела сведочанстава матурантима у Амбасади у Берну

Додели сведочанстава је претходио богат културно-уметнички програм који је и ове године припремила наставница Андријана Адамовић, а учешће су узели и ученици наставница Јелене Митровић, Мире Томић, Снежане Шароњић, Маргите Тот и Наташе Малешевић.

Дечија певачка група Уметничког центра „Соко“ из Базела, под вођством Андријане Адамовић, прославу је отворила маестралним извођењем химне „Боже правде“.

Након тога присутнима се у име Амбасаде обратио конзул Републике Србије у Швајцарској Конфедерацији, господин Предраг Мандић:

-„Драга децо, драги родитељи, поштована координаторко и овде присутни наставници који ту дужност вршите на конзуларном подручју амбасаде, добро нам дошли. Мени је припала та част да вас поздравим у име амбасадора, његове екселенције, господина Горана Брадића. Честитам наставницима на још једној одшколованој генерацији, а ученицима на успеху. Деци бих хтео да поручим да ово јесте крај једног програма, али није крај њиховог учења, њиховог истраживања, њиховог пута ка успеху. Леонардо да Винчи је говорио да успешан човек не чека да се ствари догоде њему, него изађе и он се догоди стварима. Врло је лако могуће да овде међу вама постоји неки нови Тесла, само треба да наставите да га тражите у себи. Не треба да заборавите да сте ви огледало Србије у Швајцарској. Странци кад гледају вас, виде Србију.“

Конзул Мандић је истакао да му је пружање подршке Допунској настави представљало изазов, али и инспирацију. Захвалио се присутним родитељима што су уписали своју децу на наставу на српском језику, и позвао оне који нису да то исправе, како би се број ђака у Швајцарској повећао. Истакао је да је најважнија, али и најтежа ствар од деце направити добре људе. Честитао је учитељици Јелени Митровић добијање ордена Карађорђеве звезде трећег степена, и изразио срећу што је управо она претходних годину дана учила његову децу српски језик.

Ова година је година опроштаја од ученика, дела наставника, али и за саму координаторку Допунске наставе на српском језику, Биљану Букинац, која је претходних пет година организовала наставу на српском језику у иностранству, била чврста спона између отаџбине и оних који живе у расејању. Координаторка је најпре још једном информисала присутне о важности учења српског језика у оквиру Допунске наставе, а потом веома емотивним речима наставила:

„Свим ученицима који данас завршавају осми разред у име Министарства просвете Републике Србије и у своје лично име честитам и желим им пуно успеха у даљем школовању. Истакла бих да нису једино осмаци они које нећемо виђати следеће школске године. Нажалост, ове школске године своје ангажовање завршавају и наставнице Андријана Адамовић и Снежана Шароњић. Наставници Андријани Адамовић се од срца захваљујемо на квалитетном и посвећеном раду, јер све приредбе које су организоване овде у Амбасади креирала је управо она. Такође, како и ја као координатор ове године у августу завршавам своју дужност, искористила бих прилику да се захвалим Амбасади у Берну која нам је увек пружала велику подршку. Увек су били ту за нас, за наставнике, за децу и за родитеље. Захвалила бих се родитељима што су препознали значај образовања своје деце на српском језику. Захваљујем се нашим драгим осмацима који су поред обавеза у швајцарским школама нашли времена да долазе на нашу наставу, да уче српски језик, уче српску историју и на тај начин негују и јачају припадност српском народу. Завршићу речима нашег великог песника Душка Радовића: Волите српски језик сваког дана по мало, јер српски језик нема никог другог осим вас", рекла је Биљана Букинац.

Програм је започео песмом Љубивоја Ршумовића „Здравица народу српском“ коју су рецитовали ђаци Алекса Јанковић, Јелена Марковић и Сара Вулић. Потом је Уметнички центар „Соко“ извео песму „Ау што је школа згодна“, на шта су се надовезали ученици Давид Јовановић песмом „Другарство“ и Димитрије Тиосављевић песмицом „Учитељу“. Публику је веома обрадовао драмски скеч који је написао Дејан Алексић „Ах, тај мај“, а извеле су га Дијана Јовичић и Теодора Панић.

Након рецитаторског дела и скеча, публика је имала прилику да ужива у клавирском умећу Петре Адамовић кроз композицију „Лабудово језеро“ Петра Чајковског. Потом су ученици наставнице Јелене Митровић отпевали песму „Пећка кандила“, а хорско певање су предводиле ученице Леа и Ана Лазаревић.

Музицирању се придружио и Уметнички центар „Соко“ извођењем две прелепе народне песме „Село моје окићено гором“ и „Николо, гајле големо“. Сплет народних песама је за тренутак прекинуло рецитовање песме „Из Србије јабука“ у извођењу Дајане Трандафиловић и Лазара и Луке Цветковића. Док су песму „Седaм сати удара“ отпевали ученици из Бургдорфа, Берна и Лангентала. Овај разноврстан део програма је завршила ученица Кристина Татић рецитовањем песме „Не дам ништа што је моје.“

Специјални гост на приредби био је гуслар Божо Мићановић, који је на гуслама одсвирао и отпевао песму „Свети Сава“ Војислава Илића. Укратко се осврнуо на значај музичког инструмента гусле. Још једна песма Војислава Илића под називом „Српкиња“ изрецитована је од стране ученице Софије Вукић. Након тога свој раскошни таленат на виолини представила je Марта Адамовић, која је уз пратњу Ерике Фиркал, одсвирала први став Фибихове Сонатине.

Приредба је завршена градским играма „Бојерка“ и „Српкиња“ које су припремили чланови Уметничког центра „Соко“, а уз клавирску пратњу Ерике Фиркал. На самом крају најмлађи ученици Допунске наставе на српском језику у Бургдорфу, петогодишњи Анастасија и Растко Мандић, присутне су одушевили дуетским извођењем родољубиве песме „Јунаци са Кошара“.

„Част и задовољство да уобличим приредбу поводом завршне свечаности ученика наставе на српском језику у иностранству већ ми традиционално припада. Ове године сам добила много прилога својих колегиница Мире Томић, Јелене Митровић, Наташе Малешевић и Маргите Тот. Требало је то упаковати у једну целину са програмом који спремам са мојим ђацима из Базела. Било је много лепих рецитација и песама, врхунског свирања и на крају су моји ђаци одиграли два градска кола: Бојерку и Српкињу. Идеја је била да се деси нешто ново и нетипично, у чему мислим да смо успели. Имали смо сјајног госта, гуслара Божа Мићановића, који је гуслао стихове „Ко удара тако позно“. Морам признати да ме је овај спој веома изненадио, а још ми је интересантније како су деца одреаговала. Цео програм веома успешно је водила моја ученица Мара Стојановић, која је ове године завршила осми разред. Иначе је дан био испуњен неким посебним емоцијама. У преподневним часовима смо имали Наставничко веће где смо се опростили од неколико колега који се враћају за Србију, а са опроштајним говорима је настављено и на приредби. За Србију се ускоро враћа и конзул Предраг Мандић са породицом. Он је био посебно важан за нас наставнике, јер нам је био спона са администрацијом и свим оним ситницама које су нам у току године биле потребне. Ретко имамо прилику да сарађујемо са тако савесним и одговорним људима. У пензију одлази и наша координаторка, Биљана Букинац, која нас је организовала у прави мали колектив и водила кроз тешке године наставе под короном. Увек је некако проналазила нове наставнике спремне да ускоче у наш тим. За Србију се враћа и учитељица Снежана Шароњић, а и ја ћу обуставити свој ангажман у школи из приватних разлога. Ово је било једно дивно и емотивно поподне у Амбасади, не само за осмаке који су завршили школовање на српском језику, него и за све нас присутне.“ – на самом крају приредбе изјавила је наставница Андријана Адамовић.

Основно образовање на српском језику ове године је завршило 49 ученика на конзуларном подручју Амбасаде, док је на свечаности било стотинак присутних који су желели да честитају својим најближима и погледају програм који су припремила деца која и даље похађају наставу на српском језику. Наставнице су поделиле уверења и поклон књиге, пожелевши осмацима пуно среће у даљем образовању, али и у животу. На самом крају, Амбасада је приредила коктел за присутне.