Грачаница, бисер српског градитељства

Изложба Грачаница - сјај уметности у доба Милутина, ауторке Александре Давидов Темерински, свечано је отворена у згради САНУ, поводом 75 година Завода за заштиту споменика културе, а прошле године се навршило 7 столећа од осликавања правог драгуља манастира Грачаница, која је поред још 41 манастира, подигао њен ктирор краљ Милутин.

"Оно што је неспорно, то је да је у архитектонском смислу Грачаница јединствен пример и по квалитету и по квантитету собзиром на то да је то црква сразмерно већих димензија, те петокупола црква које су релативно ретке иако су се у поствизантијском периоду градиле, а међу њима она је уметнички или грађевински, инжењерски, како хоћете, најимпресивнија, и то је нешто што је издваја, не у српском него у позно византијском периоду. То је што се тиче архитектуре, а што се тиче сликарства, оно је врло добро очувано, око 70 посто, а то сликарство је веома вискох вредности. Онај ко хоће да се упозна, пративши из године у годину једне сликарске радионице врхунског квалитета, то може да учини у Србији, зато што су сликари радили Богородици Љевишкој, потом у Нагоричану, краљевој цркви у Студеници, на крају у Грачаници. Грачаница, будући да је последња грађевина, последња задужбина краља Милутина, она је и нека врста тестамента", каже Александра Давидов Темерински.

Иначе, у Повељи манастира Грачаница која је настала између 1. септембра и 29. октобра 1321. године, када је краљ Милутин преминуо, стоји:

"Видех разрушење и пад храма Свете Богородице Грачаничке, Епископије Липљанске, те га саздах од темеља и живописах и украсих унутра и споља."

А сву раскош, као и настајање те лепоте грачаничке, и европског и светског бисера манастирског, публика ће моћи да види и у најсавременијој технологији до 23. фебруара.