Срби у Швајцарској у време корона кризе

Ова алпска земља броји око 8 и по милиона становника, док је званичан број српских држављана који у њој живе око 60.000. Уколико се у обзир узму и двојни држављани, овај број је чак три пута већи.

Донекле отежавајућа околност за контролу ширења корона вируса је и та што се Швајцарска састоји од 26 кантона који делују на локалном нивоу доношења одлука. Ипак, у протеклих скоро годину дана, по други пут је на савезном нивоу изгласано потпуно „закључавање" (lockdown), како би се ширење вируса сузбило. На ново „закључавање" је умногоме утицала појава нових сојева вируса и њихово брзо ширење.

Имунизација становништва је започета, али се спроводи у нешто споријем ритму него у другим водећим европским земљама.

  Српска заједница на онлајн вези

Велики број Срба који живи или привремено борави у Швајцарској, током пандемије се суочавао са низом проблема, јер су по многим питањима и даље везани за матицу. Изненадним напретком ширења вируса, од марта до маја прошле године, дошло је до затварања граница, што је изазвало колапс у путовањима за Србију. Свакодневна обраћања наших држављана дипломатско-конзуларним представништвима и молбе за помоћ резултирале су обезбеђивањем неколико репатријационих аутобуса и једног авиона за најугроженије категорије. Протекле године су многи наши држављани одлучили да током летњег периода не иду у Србију, што се нажалост, поновило и током новогодишњих празника.

Иако већ деценијама постоји кровна организација која окупља Србе у Швајцарској (Српски културни савез Швајцарске), многа удружења и културно-уметничка друштва функционишу независно. Неповољна епидемиолошка ситуација је оставила трага и на њихово деловање, па су окупљања сведена на минимум или скроз онемогућена. Концерти, представе, књижевне вечери и хуманитарни турнири, иако планирани, морали су да се одложе.

Како у целој Европи, тако и у Швајцарској, осетила се потреба за заједништвом, те су људи путем друштвених мрежа и других апликација на интернету покушали да одрже контакте. На срећу, нови начини спровођења активности полако узимају маха, тако да многа културно-уметничка друштва праве планове за предстојећу сезону. Српско академско удружење у Швајцарској, на пример, крајем марта организује треће „онлајн" књижевно вече.

У Швајцарској се настава у школама у већини кантона одвијала уобичајено, са краћим прекидом на самом почетку пандемије. Због појаве нових сојева вируса, који су опаснији и брже се шире од стандардног корона вируса, пооштрене су мере и у швајцарским школама. Ови нови сојеви се много чешће јављају код деце, те су због тога у неким кантонима сви курсеви, у које спада и наша Допунска школа, прешли на „онлајн" наставу. Наставници Српске допунске школе су се потрудили да заједничким снагама са ученицима превазиђу овај тежак период, а потврда за то је и богат програм поводом недавно прослављеног Савиндана.

Један од најчвршћих стубова заједништва нашег народа у расејању је црква и као таква је током корона кризе одиграла значајну улогу. Велики број српских храмова на територији Швајцарске Конфедерације били су отворени за вернике и током најтежих периода изазваних пандемијом корона вируса.

Протојереј-ставрофор Станко Марковић, Архијерејски намесник за Швајцарску и старешина храма Светих Ћирила и Методија у Белпу крај Берна је рекао:

„Наша црква у Швајцарској је урадила правилник поводом мера које је донела Савезна влада Швајцарске. Правилник је преко представника државних цркава послат представницима савезних власти. Сходно предвиђеном и одобреном правилнику омогућен је редован рад наше цркве. Наша црква се редовно прилагођава новонасталим ситуацијама и новодонесеним мерама. Међутим, имали смо ситуацију у марту претходне године, када су богослужења уз присуство верника била онемогућена, па је један број црквених општина преносио „онлајн" Света Богослужења. Након Богослужења, храмови су, према тадашњим мерама (5 особа), били отворени за посете верника и духовне разговоре са свештеницима. На Васкрс и Светог Саву организоване су „онлајн" групе деце и омладине наше цркве, како би заједно певали и дружили се. Морам да истакнем, да је наша црква захвална представницима власти државе у којој живимо, јер смо имали могућности да нам храмови стално буду отворени. Наставићемо и даље са молитвама у нади да у што скорије време прође ова епидемија и да се што пре вратимо у нормалне токове живота и рада."

 Прилагођавање у корак с короном 

Понекад стављена у други план, али итекако значајна за развој друштва, уметност је у протеклом периоду претрпела велике губитке. Отказивани концерти, изложбе и представе постали су свакодневица у претходних годину дана.

„Уметници у Швајцарској су погођени корона кризом као и мање-више сви уметници у свету. Од почетка кризе било је периода када је окупљање већег броја људи (500-1000) уз поштовање епидемиолошких мера било дозвољено и тада је било могуће одржавање концерата. Организаторски, а и финансијски, то је био велики изазов. Рађена је реорганизација седишта за публику, прављене прописане дистанце, било је потребно имати контакт податке сваког човека који планира да дође на концерт. Самим тим, смањени су и приходи уметницима. Ипак, све је некако функционисало до децембра, од када су новим епидемиолошким мерама концерти и пробе фактички забрањени. Када су финансије у питању, Швајцарска Конфедерација се према свим браншама понела исто. Тако и уметници добијају новчану надокнаду у износу од 80% месечних примања. Ситуација је компликованија код такозваних „фриленсера" којих у Швајцарској има много. Међутим, и њима држава излази у сусрет, сходно томе колике су приходе имали пре пандемије. Искрено се надам да ће уметници ускоро свој новац моћи поново да зарађују музицирањем на концертима", изјавила је наша прослављена диригенткиња у Швајцарској, Оливера Секулић Барац.

Као и све европске државе, Швајцарска се врло брзо прилагодила на нове методе рада у професијама где је то било могуће. Велики број запослених у државним институцијама и међународним организацијама, али и приватном сектору током најтежих периода изазваних пандемијом, почели су да упражњавају рад од куће (home office).

Марина Ћакић, дипломирани политиколог која ради у Женеви на ту тему је рекла:

„Од момента кад је кренула пандемија, највећи број међународних организација у Женеви је применио праксу рада од куће, са циљем смањења ширења вируса. Рад од куће је у почетку био једна од препорука кантоналних власти. Са последњим таласом пандемије, кантоналне власти су практично захтевале да све компаније које су у могућности свој рад организују од куће. Срећом, природа посла који обављам је таква да се комуницира са целим светом. Рад се и пре корона кризе у великој мери обављао „онлајн", стога је квалитет посла остао неопромењен. Иако рад од куће има предности, попут негубљења времена у превозу и могућности провођења више времена са породицом, са друге стране велики недостатак је мањак директне интеракције са колегама."

Као држава у којој демократија игра главну реч, Швајцарска улаже велике напоре у сузбијању корона вируса. Сваки кантон и даље доноси одлуке које прате тренутно стање на терену, што се до сада показало релативно успешним. Ипак, нико није очекивао нови сој вируса који је додатно отежао ситуацију и довео до новог „закључавања".

Болнички капацитети су неколико пута били на измаку, стога су апели да се остане код куће могли да се прочитају и на дигиталним информационим панелима на ауто-путевима широм Швајцарске. Српски држављани су се током корона кризе највише ослањали на информације добијене из медија, како швајцарских, тако и српских. Када је реч о путовањима за Србију и назад у Швајцарску, као и транзитирању кроз успутне земље, српски држављани су већином тражили информације од наших дипломатско-конзуларних представништава. Сајтови Генералног конзулата у Цириху и Амбасаде Републике Србије у Берну свакодневно ажурирају информације у вези са корона кризом, путовањима, ПЦР тестовима, листама ризичних земања и карантином.