Пријатељство јако као храст

Нека од најлепших летовалишта и плажа на свету налазе се управо у Индонезији, земљи која је од Србије удаљена 10 хиљада километара, и која су сада, као и многе широм света, затворена због мера Владе које је прописала ради спречавања ширења епидемије коронавируса.

Индонезија примењује мере "PSBB" (Pembatasan Sosial Berskala Besar), односно друштвена ограничења великих размера, која подразумевају боравак у становима и кућама, физичко дистанцирање, затворене школе на свим нивоима, уз прелазак на наставу путем интернета, забрану јавних окупљања, затварање туристичких атракција, блокирање приступа плажама као и обустављање међуградског превоза и међународног авио-саобраћаја. Последње уведена мера је обустављање годишних миграција, које су иначе масовне пред прославу Бајрама. Сходно томе, колективни одмори поводом овог празника одложени су за децембар.

Крагујевчанка Христина Николић Мурти, која од 2002. године живи у Индонезији, каже да за њу и њену породицу проглашење пандемије није било велико изненађење, али да је свакако постојала нада да неће трајати оволико дуго.

"Срећом да нисмо остали без прихода, али је обим посла неупоредиво мањи у односу на претходне месеце и прошлу годину. Радим од куће, а мој супруг Вишну, лекар, нема тај луксуз. Углавном се променио начин на који улази и излази из стана, а и трошимо велику количину медицинског алкохола, маски и дезинфекционих средстава", каже Христина за РТС.

Христинина породица од 11. марта време проводи у стану, а син Новак (10 година) од тада има наставу путем интернета, свакодневно прати конференције, снима видео записе, учи преко истих. Овакав начин школовања је за родитеље изузетно напоран, јер подразумева и улогу учитеља у процесу образовања детета.

"Није лако успоставити одржив систем рада у кући и приволети дете, које нема где да избаци накупљену енергију, да поштује распоред. Ово стање нас је прилично погодило, јер волимо да проводимо време заједно и да путујемо, па тако сваки школски распуст искористимо до максимума, посебно зато што живимо у огромном граду из кога је потребно побећи с времена на време. Планирани пролећни одмор одложили смо на неодређено време, а по свему судећи и посету Централној Јави, као и лето у Србији", открива Христина.

Наш други саговорник, Иван Церовић, родом из Параћина, живи у двомилионском граду Тангеранг, на неких 40 километара од Џакарте.

"Модерна технологија учинила је да култ породице ишчезне, те овај вакум користим да синовима пренесем приче које сам некада чуо од дедова и бака. Супруга и ја у куповину идемо два пута недељно и, имајући у виду околности, снабдевеност продавница је више него задовољавајућа. Слободно време проводимо у игри, што на импровизованом терену у кући, што у башти, где је старији син Георгије (8), уз татину помоћ, направио минијатурни пешадијски полигон. Када синови оду на спавање, супруга и ја учимо немачки језик, што нам је и била давнашња жеља", каже Иван Церовић, који је пре девет година тамо основао туристичку агенцију Asvinia Travel Services.

Истиче да је утицај глобалног извештавања о вирусу по индустрију туризма погубан.

"И да се са застрашивањем престане, негативни резултати ће бити видљиви бар до следећег лета, а ожиљци вероватно и дуже. Стратегија вишегодишње специјализације у сервисирању дипломатских мисија у Индонезији се, у овом тешком период за туризам, показала оправданом. Успевамо да, упркос проблемима који владају у авио-саобраћају, обезбедимо довољан обим пословања, да задржимо агенцијски тим, што је по мом уверењу наш тренутни циљ. Настављамо са промоцијом Србије у сфери спортског туризма, одлучни да зацртане планове за ову, остваримо у потпуности у 2021. години", каже Церовић.

Христина и Иван планирају да, уз помоћ осталих наших сународника у Индонезији, ускоро оснују Друштво српско-индонежанског пријатељства Храст по угледу на слично удружење Нусантара у Београду, које ће 17. августа, на Дан независности Индонезије, прославити 17 година успешног рада на продубљивању пријатељских веза наших двеју држава.

Иначе, дипломатски односи Србије (тада делу Југославије) и Индонезије датирају од 1954. године, а председник Сукарно (први председник независне Републике Индонезије) и бивши председник Југославије Тито били су једни од оснивача Покрета несврстаних 1961. године. Важно је поменути и да Република Индонезија није признала покушај отцепљења Косова и Метохије од Републике Србије.

"Друштво "Храст" смо замислили као друштво српско-индонежанског пријатељства које ће се бавити промоцијом културе обе земље, посебно Србије у Индонезији, као и повезивањем организација, подстицањем економске сарадње и сл. Окупљаћемо људе који су некада живели у Србији, љубитеље балканске културе, наше људе који живе, раде, или су живели у Индонезији, као и све остале који желе нешто више да сазнају о српској и индонежанској култури.

Имамо сличну визију као Нусантара и радујемо се будућој сарадњи с њима, Друштвом индонежанских студената у Србији Керис, као и са београдским Удружењем Адлигат, које већ има завидну колекцију књига и експоната из Индонезије. Циљ нам је да повежемо и зближимо људе сличних интересовања, са сличним искуствима, да им приуштимо другачије дружење и приближимо нашу културу, храну, обичаје. Још један од циљева је повезати дијаспору, омогућити људима да се здруже, посебно деци која одрастају овде", каже Христина  Николић Мурти.