Новак Ђоковић: Верујте у снове

У Синсинатију пре три године, Новак Ђоковић је постао почасни члан Српског народног савеза, најстаријег српског добротворног друштва у Америци које постоји од 1901. године. Са осмехом на лицу се присетио када је постао почасни члан ове организације чији почасни председници су били српско-амерички научници и проналазачи Михајло И. Пупин и Никола Тесла 1929. и 1935. године.

У име Српског народног савеза поклонио сам му књиге „Српски народни савез - првих 100 година" и „Српски американци" др Кринке Видаковић Петров заједно са издањима „Американског Србобрана" како би се више упознао са српском историјом у Америци која је дуга више од 200 година. Одушевљен поклонима љубазно се захвалио.

После освајања Вимблдона и успеха у Синсинатију колико Вас је Ваша породица помогла и подржала у настојању да се успешно вратите на тениски терен?

„Породица је стуб друштва, живота и развоја сваке особе. Тако важи исто у мом животу и каријери. Без њихове подршке тешко да бих се могао такмичити на овако високом нивоу даље. Јако сам захвалан Богу што сам се остварио као муж и као отац двоје деце, два анђела која ми дају пуно енергије, снаге, љубави и додатни мотив да се такмичим на високом нивоу."

На основу Вашег животног искуства, које су за Вас најважније моралне вредности које бисте сте желели да пренесети Вашој деци?

„Аутентичност у животу је веома важна. Свака особа за себе је јединствена. Жена и ја смо сагласни да пренесемо ту врсту васпитања и вредности на нашу децу да буду независна, снажна и самостална. Љубав, мир, срећа и радост су емоције и начелни постулати које се ми трудимо да заступамо сваки дан. Сви смо ми људи и учимо из наших грешака. Треба бити искрен, праведан и трудити се да са осмехом шеташ кроз живот."

Као мост између матице и дијаспоре, Вашим успехом и врхунским радом смањујете разлике и удаљености између Срба где год они живе у матици или у другим земљама и континентима. Какву спознају носите са Ваших путовања о нашој дијаспори и шта је оно што бисте желели да видите више у раду матице и дијаспоре?

„Ја се осећам човеком дијаспоре иако имам фамилију у Србију. Ја не живим тамо већ неко време. Сусрећем се са много наших људи који су избегли у време рата поготово у Америци, Канади и Аустралији. Ти људи имају носталгију и радују се када имају прилику да мене, неког другог тенисера или спортисту виде када наступа пред њима у земљи где живе. Та љубав, подршка и пријатељство се заиста осећа. Лепо је видети да су сви заједно на окупу, да негују нашу културу и обичаје. Ја сам уверен да боље време долази за нас Србе широм света и за нашу земљу."

Као почасни члан Српског народног савеза, какву поруку имате за њене чланове, пре свега младе, ученике и студенте и све оне који вредно раде на очувању српског етничког идентитета у Америци?

„Не престајте да сањате. Не дозволите да Вас било ко убеди да снови нису реални. Они су реални јер они креирају реалност. Снови нас мотивишу. Будите креативни и иновативни и верујте у себе. Верујте да можете да створите свој профил, живот и каријеру. Не мора да се уклапа у неки калуп друштва. Можете да направите апсолутно било шта на овом свету ако чврсто верујете у то и ако сте посвећени. Волим их све и хвала им на подршци."