Од драме до преводилаштва: Објављени добитници награде "Драгиша Кашиковић"

Награду су добили:

Милош Николић из Панчева, за драмско стваралаштво; проф. др Јован Јањић из Београда и Тихомир Барбуловић из Хилерода (Данска) за публицистику; др Предраг Мандић из Печуја (Мађарска) за новинарство; др Мариана Стратулат из Вршца и др Илеш Фехер из Суботице за преводилаштво и Миладин Берић из Бања Луке (Република Српска) за афоризме и сатирично стваралаштво.

Награда се од 1994. године додељује за високе уметничке и научне домете, као и за ширење слободе стваралаштва у областима којима се бавио истакнути политички емигрант, новинар, књижевник, публициста, афористичар и преводилац Драгиша Кашиковић (1932–1977).

Признање ће добитницима бити уручено у септембру месецу на свечаности у Београду, у термину који ће бити накнадно одређен.

У наставку се налазе званична образложења за овогодишње добитнике: 

За драме: Милош Николић (Панчево)

Милош Николић (рођен 1939. године у Косову Пољу) доајен је међу српским драмским писцима, песник, сатиричар и дугогодишњи еминентни драматург Драмског програма Телевизије Београд. Дипломирао је драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, а иза себе има изузетан и богат опус који обухвата збирке песама, књижевност за децу и сатиричне текстове. Оно што Милоша Николића посебно препоручује за награду „Драгиша Кашиковић" јесте његов неуморан, вишедеценијски стваралачки дух који је изнедрио антологијске комедије као што су Ушо ђаво у Панчевце, Светислав и Милева, Атентат и Ковачи. Његови драмски текстови су са великим успехом играни на позорницама широм света, а нарочито велику популарност доживели су у суседној Румунији, где су његова дела превођена, штампана и извођена. Као аутор израженог сатиричног сензибилитета и врхунског драмског занатства, Николић је трајно обогатио српску позоришну уметност.

За публицистику: проф. др Јован Јањић (Београд)

Проф. др Јован Јањић (рођен 1963. године у Врбићу код Крупња) истакнути је доктор културолошких наука, новинар, књижевник и један од водећих савремених српских стваралаца на пољу хришћанске културе. Научни је сарадник на Институту за политичке студије у Београду, где руководи Центром за културу памћења, а током богате каријере радио је као новинар недељника НИН и главни уредник часописа Књижевност. Др Јован Јањић је заслужио ово признање као један од најтиражнијих и најпревођенијих савремених српских публициста, чија су дела преведена на бројне светске језике. Кроз његову брижљиво обликовану реч и документарну прозу, читаоци широм света ближе су упознали српско духовно биће и личност патријарха српског Павла. Његов фокус на етику, идентитет и капиталне теме – попут монументалне студије Косовски завет – чине га баштиником најбоље традиције српске публицистике.

За публицистику: Тихомир Барбуловић (Данска)

Тихомир Барбуловић, дипломирани инжењер по струци, већ три деценије живи и ствара у Данској, где се веома успешно бави новинарством као дописник Франкфуртских вести и активни хроничар живота српске дијаспоре у Скандинавији. Аутор је запажених књига Српске стазе у Скандинавији и збирке песама Поред туђег плота. Овогодишњу награду Барбуловић је заслужио својом најновијом књигом Пипер, сведок једне епохе. Ово дело представља драгоцено и аутентично историјско сведочанство о Марку Милуновићу Пиперу, витезу српске политичке емиграције и азиланту који је деценијама штитио српски идентитет у туђини. Истражујући обимну архивску грађу, Барбуловић је написао књигу која директно кореспондира са ликом и делом самог Драгише Кашиковића, осветљавајући судбине људи који се никада нису одрекли своје отаџбине.

За новинарство: др Предраг Мандић (Мађарска)

Др Предраг Мандић (рођен 1964. године у Сегедину) угледни је новинар, уредник српског програма Мађарског радио-студија у Печују, сарадник Српских недељних новина и професор који већ деценијама представља стуб очувања српског језика, писма и културе у Мађарској. Докторирао је у Будимпешти, председник је Печујско-барањског српског удружења и добитник признања Доситеј Обрадовић. Награду је заслужио неуморним новинарским и прегалачким радом којим свакодневно, кроз двочасовни радијски програм и едицију Барањске свеске, спасава од заборава вековну баштину Срба у Мађарској. Његов ангажман је био кључан да град Печуј, кроз манифестацију Дани српске културе, понесе титулу престонице европске културе. Спајајући медијску професију са просветним и црквено-народним радом, др Мандић на најбољи начин сведочи како се чува национално биће.

За преводилаштво и књижевност: др Мариана Стратулат (Вршац)

Мариана Стратулат (рођена 1977. године у Вршцу) једна је од најистакнутијих и најсвестранијих књижевница, новинарки и преводилаца млађе генерације. Докторанд је на Западном универзитету у Темишвару и успешно обавља дужност директорке Новинско-издавачке установе Либертатеа. Савршено владајући нијансама српског и румунског језика, Мариана пише двојезично и подједнако успешно ствара у жанровима поезије, романа, драме и књижевности за децу, са преко петнаест објављених самосталних књига. Награду је заслужила својим изузетним доприносом на пољу двојезичног стваралаштва и преводилаштва, преносећи суптилне нијансе српске књижевности на румунски језик, као и румунске културне баштине српским читаоцима. Њен рад на подизању мостова разумевања између два суседна народа у потпуности се усклађује са племенитом, слободарском и космополитском мисијом коју је некада водио и сам Драгиша Кашиковић.

За преводилаштво: др Илеш Фехер (Суботица)

Др Илеш Фехер јединствена је стваралачка личност српске и мађарске културне сцене - доктор хемијских наука по струци, а еминентни песник и преводилац по вокацији. Мађарски језик као матерњи и српски језик који је усвојио до нивоа уметничког алтер ега, у његовом раду функционишу у савршеној хармонији. Награда му се додељује за импресивни, готово нестварни преводилачки опус који представља антологијски културни подвиг. Са преко 4.500 преведених песама аутора из региона на мађарски, као и најзначајнијих мађарских лирика на српски језик, уз двадесет објављених двојезичних књига, Фехер је постао самостална институција дубљег разумевања двају народа. Његов рад није пуки занат, већ чиста уметничка креација. У време када су српско-мађарски односи на завидном нивоу, његово деловање препознато је као дипломатија највишег реда која спаја културе два народа.

За афоризме и сатирично стваралаштво: Миладин Берић (Бања Лука)

Миладин Берић (рођен 1962. године у Бањој Луци) по струци је дипломирани инжењер електротехнике, а у књижевном свету један од најистакнутијих, најплоднијих и најнаграђиванијих савремених српских сатиричара, песника и есејиста. Председник је бањалучке подружнице Удружења књижевника Републике Српске један од оснивача угледног часописа за сатиру и хумор Носорог. Жири му је доделио награду за импресиван опус од близу тридесет књига, као и за његов бескомпромисни, бритки оштар и рефлексивни афористичарски дух. Кроз своје најновије наслове Контраеволуција и Од обданишта до психијатрије, Берић демонстрира врхунску вештину којом огољује друштвене аномалије и парадоксе балканске свакодневице. Као храбар друштвени хроничар који пише без страха и цензуре, он се директно надовезује на Кашиковићеву борбу за истину и слободу стваралаштва.