Гостовање професора из Будимпеште на Учитељском факултету у Сремској Каменици

У присуству већег броја студената, госте из Мађарске поздравила је проф. др Драгана Литричин Дунић, декан Учитељског факултета, подсетивши да ово није први сусрет представника два универзитета.

"Ово је лепа прилика да се у интересу студената настави сарадња коју је Учитељски факултет успоставио са Смером за српски језик и књижевност Филозофског факултет Универзитета Етвеш Лоранд, најзначајнијег и најстаријег државног универзитета у Мађарској", рекла је професорка Литричин Дунић и представила своје колеге, истакавши важност и актуелност тема о идентитету и медијима.

Потом је др Александер Урком одржао предавање на тему „Улога медија у формирању идентитетске слике савременог човека", док се др Драган Јаковљевић позабавио темом Медијске манипулације у општем симулакруму.

Професор Урком је на почетку свог излагања истакао да се улога медија непрекидно мења и прилагођава потребама данашњице. Основна информативна функција медија је већ одавно допуњена образовном функцијом, а данас се кроз медије врши комплексно формирање друштва и појединца. Медији својим садржајем и методом „сервирања" информација, у стању су да у потпуности управљају и потребама и понудама решења за све потребе друштва и појединца, нагласио је гост из Будимпеште.

Истраживање идентитета, као комплексне појаве, предмет је разних научних дисциплина. Иако се свака од дисциплина труди да идентитет, као предмет истраживања, испита и опише, ипак, само једном интердисциплинарном анализом идентитета као појаве може се добити јаснија и опипљивија слика, тачније мапа идентитета. Идентитет индивидуе не може се сматрати априори појавом и индивидуа може изабрати онај оквир идентитета којем жели припадати, а то значи да га и сама обликује, односно способна је да га и мења по потреби. Индивидуа не мора да бира само између оних појединачних идентитетских компонената које јој самостално стоје на располагању. Индивидуа може да се служи и узорцима идентитета, који паралелно постоје и интегрисано живе у нашој околини, нашем друштву. Узорци представљају производ колективног искуства, колективног формирања идентитета и селекције узорка - сматра др Александер Урком.

Уколико се манипулација врши споља, циљано према индивидуи, тада се заправо врши утицај на неку од њених идентитетских компонената. Тада, пратећи одређене законитости према којима се може принудити измена одређене идентитетске компоненте, може се утицати на манипулацију идентитета индивидуе. На крају крајева, на шта се своди управо медијска, или маркетиншка манипулација, упитао је професор Урком.

Чини се да теме из области медијских манипулација никада нису биле актуелније него данас, имајући у виду експанзију комуникационе технолигије и човекову навику да своје циљеве остварује уз помоћ различитих манипулативних средстава. То је разлог што је др Драган Јаковљевић своје предавање посветио управо тој области.

Он је манипулацију дефинисао као облик утицаја на мишљење и понашање људи, у форми у којој изманипулисани верује да је самостално донeо одређену одлуку или да је потпуно слободно формирао мишљење о некој теми. Према његовим речима, манипулација може бити практикована од стране медија свесно, или се пак медиј може искористити као средство за пласирање манипулације.

"Медиј најчеше није субјект који у основи има намеру да изманипулише своју публику, већ се у пракси то најчешће дешава под утицајем одређених интересних група, укључујући и политичке партије и корпорације. Задатак одговорног новинара је да се супротставља манипулацији, а тај посао биће му лакши уколико зна како да разоткрије технике које се у пракси најчешће користе за манипулисање јавношћу. Одговоран новинар треба да се залаже за заштиту општег интереса друштва, а не да безусловно стаје на једну страну, било да су то грађани или различите интересне групе", рекао је професор Јаковљевић и изнео неколико начина којима се новинар може супротставити манипулацији, од постављања додатних питања, преко презентације доказа који тврде супротно и опомињања саговорника који избегава одговор, до додатног, дубинског истраживања теме за коју постоји сумња у могућност манипулисања.

Др Јаковљевић је објаснио различите облике афективне и конгитивне манипулације и упознао студенте са техникама којима ти облици бивају реализовани. То су демагогија, завођење стилом, манипулација јасноћом поруке, аргумент страха, естетизација исказа, често понављање и слично.

Посебан део овог предавања односио се на неколико најчешће практикованих страгегија, којима се путем медија утиче на свест публике, у циљу прихватања појединих решења која би без примене манипулативних средстава било знатно теже реализовати. То су пре свега преусмеравање пажње са важних на неважне проблеме, намерно стварање проблема да би се потом прискочило његовом успешном решавању, поступно увођење непријатних промена, одлагање спровођења непопуларних мера, обраћање публици коришћењем дечјег стила, буђење и злоупотреба емоција, ускраћивање сазнања и величање медиокритета, стварање осећаја колективне кривице и злоупотреба знања.

Професори са Универзитета Етвеш Лоранд из Будимпеште су након предавања одговарали на бројна питања, која су студенти постављали о овим актуелним темама.