Портрети шест српских властелинки

Историјске приче Николе Моравчевића у књизи Српске властелинке приповедају о великим државницама и дипломаткињама у Србији крајем 14. и у првој половини 15. века.

Моравчевићева књига представља портрете шест знаменитих жена српске историје средњег века од кнегиње Милице, која је сачувала српску државу после Косовског боја, до Српкиње која је постала византијска царица.

Поред кнегиње Милице, јунакиње ове књиге су и њене ћерке Мара Лазаревић-Бранковић и Оливера Лазаревић.

Мара наставља непокорност свог мужа Вука Бранковића Турцима, управљајући пуних 28 година поседима Бранковића на Косову и припремајући наслеђе престола за свог сина, будућег деспота Ђурђа, док је Оливера, пета и најмлађа кћи кнеза Лазара, постала Бајазитова султанија.

Јела Лазаревић-Балшић, трећа ћерка кнегиње Милице, наслеђујући свог мужа Ђурђа Страцимировића Балшића на челу Зете, сама води деветогодишњи рат против Млетачке републике, једне од највећих европских сила оног времена.

Мара Бранковић, ћерка деспота Ђурђа, друга је српска властелинка која је постала султанија у време султана Мурата Првог, да би после смрти мужа и повратка у Србију одбила просце византијског цара Константина XI, била важна ктиторка свог времена и задржала снажан утицај на турском двору.

Јелена Дејановић-Драгаш, ћерка Константина Дејановића и жена цара Манојла II Палеолога, мајка је последњег византијског цара и једина Српкиња која је постала византијска царица.

"Ова студија о шест српских властелинки, које су се стицајем околности у најкритичнијем добу историје Србије и Ромејског царства нашле као владарке у тадашњим центрима моћи и тамо упорно, храбро и мудро радиле на очувању опстанка, нека је врста задоцнелог споменика њиховим огромним напорима и умећу, јер су се, све од реда, показале стаменијим и бољим од кохорти мушких велможа њиховог доба којима су биле окружене", каже Моравчевић.

Аутор примећује да пошто су православне културе и до данас остале наклоњене патријархалним концептима друштвеног поретка, њихови јединствени доприноси у области државништва и дипломатије нису још довољно признати и цењени.

"Основни разлог за писање ове студије јесте да се то исправи и да будуће генерације Срба боље разумеју колико је куражи, самопрегора и мудрости било потребно тим женама да у предоминантно мушком свету сурових политичких сукоба и борби за долазак и останак на власти у њиховом добу уђу у та опасна надметања и на делу доказзу да су у њима не само равне него ццак и супериорне у погледу мносства реалних владалачких постигнућа које историја и долазеће генерације треба да достојно памте", објаснио је Моравчевић.

Међу Моравчевићевим романима налазе се Албион, Албион, Витез у доба зла, Време васкрса, Бечу на веру, Последњи деспот, Записи о српском царству, Гроф Сава Владиславић и Марко Мрњавчевић.