У Киченеру отворен први српски старачки дом

Јованка Јовић, која је радни век провела у Немачкој радећи као медицинска сестра, решила је да велику кућу у Киченеру преуреди у пензионерски дом. Двадесет једнокреветних и двокреветних соба,купатила примерена годинама корисника, комплетна кухиња, приступне рампе за инвалидска колица и уграђени лифтови чекају будуће станаре.

За сада једини корисник овог дома, Мирјана Грујић, искрено се обрадовала посети пензионера из Торонта који су у Киченер дошли на једнодневни излет, јавља за Програм за дијаспору РТС-а Бранка Дикановић Трбојевић.

О сениорима брине и овакве излете организује Снежана Бошковић, осивач непрофитне организације Срби грађани света. Пре посете старачком дому сениори из Торонта били су гости на слави Српске народне одбране. Било је свечано, у сали крај цркве Св. Ђорђа, на слави Светог Симеуна Мироточивог јер је славски колач освештао владика канадски др. Митрофан. Овој групи сениора био је то, у кратком размаку, други сусрет са епископом канадске епархије јер су га, приликом посете манастиру Милтон, видели и поруке чули и на литургији 12. фебруара.

Овога пута даровали су му чоколаду са сликама манастира, присуствовали кратком програму и потом се упутили ка Дому пензионера. А тамо су се, уз кафу, сокове и колаче, распитивали о ценама смештаја, могућности да се добију бенефиције или покриће дела трошкова од канадске владе, исхрани, нези... Јованка Јовић их је, између осталог, обавестила да је у овом дому могуће боравити и само седам или десет дана (док су деца на годишњем одмору или службеном путу) и да под истим условима могу боравити у стану на Дорћолу приликом посете Београду.

Колико год била задовољна што се неко, коначно, решио да отвори српски старачки дом, Снежана Бошковић помало љубоморно истиче примере словеначког и македонског дома који нуде смештај и комплетну медицинску негу за непокретне особе и, не по први пут, позива имућне Србе да оснују такву установу.

„Потреба за тим је све већа. Кад би само видели у каквим условима живе и у кавим установама ја посећујем наше онемоћале, непокретне или слепе сениоре схатили би да је реч о хуманом, корисном али и исплативом послу", каже Бошковићева.

До тада она наставља да организује предавања, дружења и излете за своје сениоре. Већ је најавила следећи. Изнајмљени школски аутобус кренуће, почетком априла, пут Елмире на Фестивал, у Канади тако популарног, јаворовог сирупа.