Лексикон српских писаца у расејању

Луксузно издање биографског лексикона Српски писци у расејању 1914-2014. објављено у оквиру пројекта Српска енциклопедија 20. века, представљено је у Удружењу књижевника Србије. Аутор пројекта је познати културолог и публициста, недавно преминула Милена Милановић.

„За нешто овако су стварно потребне институције, институти и стварно свака част госпођи Милановић која је успела да толико ствари обради, да толико архивске грађе претражи, тако да је несвакидашњи напор и труд, а рекао бих и љубав уложена у ову књигу", каже проф. др Бошко Сувајџић, председник Међународног конгреса слависта.

„Ово је други пројекат који је Милена урадила, посветила нама, Србима. Први је „Ко је ко. Нама је то веома потребно, служи нам, пре свега, за зближавање...Сада ми писци у Канади и широм света имамо азбучник, лексикон, и знамо где се ко налази, и повезујемо се више него што смо се до сада повезивали", каже Катарина Костић, председница Удружења писаца „Десанка Максимовић" из Торонта.

Подсећајући на мотиве њене мајке, покојне Милеве Милановић, да се пројектом енциклопедије желело приказати свеукупно стваралаштво Срба у дијаспори Олга Белосавић Милановић, и сама део уређивачког тима, истиче два повода за лексикон српских писаца дијаспоре. Први је стота годишњица Великог рата, а други двестогодишњица доласка првог Србина у Америку, Џорџа Фишера.

„Емиграције су, на жалост, неминовност, видимо то и овог, 21. века, добровољни или не а људи који оду и са собом понесу део свог националног бића и тамо га изражавају је нешто што треба ценити, а то не радимо ни ми сами овде. Тако је настала ова књига с једне стране као омаж људима који користе своје право да се изражавају на језику на којем желе и који, с друге стране, промовише ову земљу и народ. Ово је један азбучник који језиком чињеница пружа будућим научним истраживачима одличну подлогу", каже Олга Белосавић Милановић.

„Велика је част уопште наћи се у оваквом лексикону, који представља једну круну признања писцима из дијаспоре који су своједнобно отворили странице нове књижевности. Та нова књижевност заснована је на првом месту на веома великим емотивним основама које су иначе поспешили многи ствараоци клубова широм земаљске кугле", каже Љиљана Вукић из Српске књижевне радионице, Франфурт.

Пројекат Српске енциклопедије 20. века се наставља. Издавачи, редакција биографска издања Весал најављују да ће се ускоро пред јавности појавити нови лексикон, овај пут посвећен знаменитим Српкињама.