За Србе повољан изборни резултат у Мађарској

Премијер Виктор Орбан је познат по својим честим посетама Војводини и сусретима са српским политичарима. Гостујући у Јутарњем програму РТС-а Татјана Гарчевић, саветник у Канцеларији за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, оценила је изборни резултат као врло повољан за Србе у Мађарској.

"Виктор Орбан показује како се треба старати о мањинама. Све те његове честе посете Србији показују нама на неки начин да морамо више да се бринемо о нашим мањинама свуда у региону. Шта ће то конкретно значити за припаднике наше мањине? Наша мањина по њиховом изборном закону неће имати право на посланика али ће имати право на портпарола."

"Мађарска и Република Србија одавно имају добре односе по питању пажње коју ми дајемо мађарској мањини и они нашој. По последњем попису у Мађарској живи око 10 хиљада наших људи од чега пет хиљада аутохтоних који живе тамо још од времена сеоба под Арсенијем Чарнојевићем. Без обзира на то шта ће мађарска држава радити по питању својих мањина, на нама је да се и даље бринемо о нашим Србима у региону. То је нама као Републици Србији заиста приоритет" рекла је Гарчевић.

О статусу Срба у Мађарској, уопште, Гарчевић каже:

"Оцењујемо га добрим. Наша заједница има сва културна права. Овим изборним законом пореметило се то да је сада битно да се испуни одређена квота, због чега је наша заједница изгубила један број самоуправа. Треба суштински радити на поправљању положаја наше мањине у Мађарској. Дакле, више инструмената и државне политике Србије. Органи Мађарске и наши органи ће наћи начина да реше бројна питања."

"Један од тих инструмената јесу и мешовите комисије које заседају, то су билатерални споразуми, то су инструменти, тело које решава сва та питања. По речима припадника наше мањине из Мађарске, Мађари заиста признају одлуке мешовите комисије и даље поступају по њима" каже Татјана Гарчевић.

Једна трећина нашег становништва је у расејању. У том броју, успеси Срба у свету више не изненађују. Најновији наслов у новинама „Србин направио вештачки мишић који се обнавља" доказ је томе.

Ради се о тиму биоинжењера доктора Ненада Бурсаћа који је дипломирао на ЕТФ-у у Београду, постдокторске студије завршио на одељењу за биоинжењеринг факултета „Џон Хопкинс" у Балтимору а запослен је на „Дјук" универзитету у Северној Каролини. Колико овакви успеси доприносе развоју наше заједнице у иностранству?

"Доприносе угледу наше заједнице пре свега, и ми имамо безброј таквих прича" наглашава Татјана Гарчевић. " Радује ме што говоримо баш о овом човеку зато што он припада групи научника који се у Америци баве биоинжењерингом. Имамо неколико наших успешних људи који су правили протезе које су повезали са неуролошким системом. Заиста су изузетни научници у тој области."

"Ми смо недавно имали прилики и да угостимо г-ђу Маријану Томић-Цанић на Медицинском факултету у Београду која то исто ради, само са кожом. Дакле од ћелија коже се прави нова кожа, нова хрскавица. Чак смо на њеном предавању имали прилику да видимо и срце које куца у чаши, које на лекове реагује исто као и срце у здравом телу човека. Тако да они и даље раде на проучавању тих ћелија и њиховом развоју, једино до чега још нису дошли је како да ткиво саграђено од ћелије буде заустављено на жељеном стању. То је будућност медицине - прављење хрскавице, костију, живаца, од коже."

"То су изузетни научни успеси а г-ђу Томић-Цанић помињем јер је изразила жељу да последњи део своје каријере заврши у Србији. Да се врати и да оснује исти такав институт при Медицинском факултету што је заиста велика ствар."

"Ми те људе не можемо да вратимо на силу. Морамо да им пружимо шансу да, пре свега, преносе своје знање тако што ће гостовати на нашим универзитетима. Врло је важно да их мотивишемо да поучавају друге и да се врате и допринесу неким новим стандардима како у медицини, тако и у науци уопште."

У Канцеларији за дијаспору и Србе у региону, оцењују као "изузетну"  културно-научну сарадњу са нашим људима у иностранству.

"У оквиру нашег буџета који је мали, најмањи у читавој влади, ми покушавамо са оним са чим располажемо да на неки начин све задовољимо. То, наравно, није могуће у мери у којој дијаспора то од нас очекује. Ми се трудимо да подигнемо свест јавности о томе, да повећамо буџет Канцеларије за дијаспору намењену тим пројектима - и онима које организује дијаспора и онима које организујемо у Србији за дијаспору" наглашава Гарчевић и додаје:

"Морам да поменем један изузетан пројекат који смо скоро завршили око снабдевања наших најугроженијих библиотека у региону и дијаспори. То смо урадили у сарадњи са Народном библиотеком Србије, Министарством културе и Удружењем издавача и књижара Србије које је спроводило пројекат. Поделили смо преко две хиљаде књига новијег датума које се баве историјом Србије, књижевношћу... Многе смо обрадовали."

"Тренутно радимо на истраживању које се тиче школа српског језика у дијаспори. Прва фаза се спроводи у региону, дакле један упитник, анкета је постављен на наш сајт dijaspora.gov.rs и потребно је да га попуне сви они који на неки начин организују српске школе у региону. Упитник садржи питања о програму по ком школе раде, о профилу учитеља, и циљ истраживања је да нам резултати покажу какве ми то нове инструменте политике према учењу нашег језика треба да спроведемо, пре свега због великог проблема који имамо јер наш језик није стандардизован" закључила је Татјана Гарчевић у Јутарњем програму РТС-а.