Спречен покушај ревизије историје

После великог притиска који је уследио од Савеза српских удружења, великог броја Срба и норвешких пријатеља, као и амбасаде Републике Србије у Ослу, Универзитет у Ослу је, само три дана после почетка акције, у среду, 30. јануара, отказао отварање спорне изложбе и за новембар 2013. одложио нову поставку, којој ће претходити шира стручна дебата.

У оквиру пројекта „Захвалност народу Норвешке" на Универзитету у Ослу била је заказана изложба у галерији „Свердруп" у периоду од 14. фебруара до 5. априла, а изложба је требало да представи историју југословенских интернираца у нацистичким логорима у Другом светском рату у Норвешкој и да се на тај начин изрази захвалност норвешком народу. Организовање ове изложбе би било за сваку похвалу, да ауторка Горана Огњеновић није у својим претходним чланцима и концепту изложбе „дрско негирала чињеницу да је међу интернирцима било 89 одсто (по неким норвешким изворима чак и 94 одсто) Срба", каже се у саопштењу.

У својим ранијим чланцима, Огњеновићева је већину српских интернираца оквалификовала као православне Хрвате и Босанце, ни речју их не помињући у својој изложби. „Свако накнадно етнифицирање жртава апсолутно је неприхватљиво, нарочито ако је базирано на искривљеним чињеницама и са циљем добијања дневнополитичких поена. У прилог „озбиљности'"пројекта иде и чињеница да су на отварање изложбе позвани и најављени гости из амбасада Републике Хрватске и БиХ, али не и Републике Србије", наведено је у саопштењу.

Истиче се да је један део изложбе требало да буде посвећен систему концентрационих логора „Јасеновац", где би се представио „званичан" број жртава од 80.914, иако сви релевантни извори указују да је тај број био најмање 6-7 пута већи. Управо је коауторка изложбе Наташа Матаушић била на челу Меморијалног центра „Јасеновац" када је овај пројекат минимализације жртава покренут, додаје се у саопштењу.

„Такође, из изложбене поставке су уклоњени предмети којима су жртве убијане, велики број фотографија и доказа и уместо њих постављена некаква уметничка поставка, са једним јединим циљем, негације бруталности и минимализације броја жртава. Њен део задатка у оквиру спорне изложбе у Ослу очигледно је био да се, уз захвалност норвешком народу, „сервирају" подаци који минимализују размере злочина у Јасеновцу", наводи се у саопштењу.

Поводом изложбе, у суботу, 26. јануара, формиран је акциони тим у оквиру Савеза српских удружења у Норвешкој који је предузео акцију протеста и заустављања ревизионистичке изложбе. Акцију су подржале обе парохије у Норвешкој, а добијен је и благослов епископа британско-скандинавског Доситеја. У своје име протестовали су, између осталих, и наши норвешки пријатељи, међу којима ваља поменути Франка А. Хаугена, Кнута Ф. Торешена, историчара из Арендала и експерта за историју Другог светског рата, као и Кристијана Каша, бившег официра норвешке војске који је српској јавности постао познат када је упутио јавно извињење због НАТО бомбардовања Србије.

Имена ауторки такође су избрисана са званичне странице галерије „Свердруп", каже се у саопштењу.

Акција Савеза српских удружења се наставља и њихов основни захтев је, како наводе, трајно уклањање Горане Огњеновић и Наташе Матаушић из свих даљих пројеката везаних за историју народа на Балкану, пошто њихов рад „иде у потпуно супротном правцу од помирења народа на Балкану".