Писмо поводом "Марша на Дрину"

Одговор нападима на извођење песме "Марш на Дрину" у сали Уједињених Нација упућен је 17. јануара у виду отвореног писма Генералном секретару УН-а и објављен на презентацији Српског Института у Вашингтону, у наставку је превод са енглеског језика.

"Уваженом Бан Кимуну, Генералном секретару Уједињених нација,

Песма „Марш на Дрину", српског композитора Станислава Биничког је родољубива песма која слави храброст српских војника у Првом Светском рату, а који су се борили против Аустро-Угарске инвазије. Упркос томе што је Србије била мала нација, и томе што је поднела невероватно велике жртве током Првог Светског рата ова песма је, упркос свему, симбол борбе за слободу.

На крају Првог Светског рата српски народ ја награђен за своју храброст признањем и подршком Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Француске, Русије и остатка Антанте.

Многи би се сложили да је идеја тежње и жртве за слободу, само отелотворење сврхе постојања Уједињених нација. Имајући то у виду, више је него прикладно да ова песма буде изведена у просторима Уједињених нација у Њу Јорку, на први дан Српске Нове године, 14. јануара 2013. у извођењу београдског хора Вива Вокс.

Далеко од тога да је намера била увреда, свако ко је присуствовао овој божанственој представи препознао га је као гест добре воље, гест даривања овог малог дела српске културе.

Свако противљење овом дивном извођењу не само да збуњује, већ је још један пример непрекидног антисрбизма, клеветања и ускраћивања чак и најосновнијих елемената јавног изражавања сопствене културе, којем је већ дуго времена изложен српски народ.

Пропагандни рат се очигледно наставља и у Уједињеним нацијама, за које су многи од нас погрешно веровали да да треба да буду уточиште од било какве пакости. Сматрам да говорим у име већине Срба који живе у Сједињеним Америчким Државама, али и оних ван ових граница, све их охрабрујем да концерт београдског хора Вива Вокс добије част и поштовање које заслужује.

Будите уверени да песма "Марш на Дрину", за сваког појединца српског порекла представља дирљив музички симбол историјског жртвовања за слободу, због чега и данас, заједно са другим народима, поносно стоје у Уједињеним нацијама", написала је Даниел Сремац, директор Српског института у Вашингтону.

Српски Институт у Вашингтону је нова институција која окупља истраживаче са мисијом да "стварају, преносе и промовишу фер и јасну политику Сједињених држава на Балкану, засновану на принципима једнакости и објективности са циљем одржавања просперитета, стабилности и избегавања конфликата у региону", стоји на сајту Српског Института, где су такође наведена имена чланова Оснивачког комитета: Алекс Мачаски, Бранко Терзић, Данијела Сремац, Обрад Кесић и Јасмина Вујић.