среда, 28.02.2024, 13:59 -> 14:48
štampajСлава Свети Симеон Мироточиви у јужном Чикагу
Слава Свети Симеон Мироточиви прославља се увек свечано у истоименој српској православној цркви у јужном Чикагу.
Уз сечење славског колача, гостима се послужи богат славски ручак. Организује се наступ овдашњег фолклорног ансамбла где и најмлађи чланови поносно носе ношње и показују да воле да играју коло. Гости за специјалним столом одрже и посебне говоре.
Председник Црквеношколске општине Јово Балаћ рођен је у Америци, али је већи део живота везан за ову парохију.
"Јако смо срећни да већ шест деценија, шездесет узастопних година, прослављамо нашу славу Свети Симеон Мироточиви. Врло смо срећни да смо ми темељ српства овде у јужном Чикагу. Пре пуно година ову цркву су основали радници у челичанама, имигранти који једва да су говорили енглески језик, али су знали како да сазидају цркву својим рукама и скромним донацијама. A данас видимо овде њихову децу и унуке на овој прослави", каже Балаћ.
"Дивни неки људи који су дошли у ову земљу са пуно мањим средствима, са пуно мањим могућностима. Подигли су овај свети храм. Ево, шездесет година ми се ту окупљамо у овом дому српском и то нам помаже да усмеримо децу, oдржимо фолклор и све друге обичаје и да делујемо као једна заједница која се држи на овим просторима прилично дуго и прилично снажно", каже секретар Епархије Ранко Јовићевић.
Да ли је то било тешко, шездесет година очувати српство овде у јужном Чикагу, близу северне Индијане, хиљадама километара далеко од Србије, од других крајева?
"Па помажете нам и ви наравно, и медији који то преносе и спајају нас са матицом. Нама у дијаспори увек пуно значи кад дође неко из отаџбине. И долазе писци и сликари и позоришта. Трудимо се да одржимо културни живот и највећа је борба са децом и са језиком, да се језик пренесе на следећу генерацију, као и вера. Онда је све то пуно лакше", каже Ранко Јовићевић.
Многи чланови ове заједнице планирају да овог лета посете Србију и кажу да се томе пуно радују. Hеки и купују станове и надају се да се што пре врате у родни крај.
Коментари