Резултати истраживања о срећи и породицама са децом у Србији

Кампањом у програмима медијског система РТС -а, промовисаћемо дечја права и анимирати друштво да помогне породицама са децом да превазиђу проблеме. Циљ: срећна породица и безбрижно одрастање деце у њој.

"Однос породице и среће је занимљиво питање. Породица може да допринесе срећи појединца али некада може да буде узрок и различитих проблема. Ми смо кроз ово истраживање, које је помогла Хемофарм фондација, хтели да сазнамо шта карактерише срећне породице у Србији." рекла је Катлин Рашић, представница Уницефа у Јутарњем програму РТС-а.

За потребе Уницефа, студију о породицама и срећи спровео је „ЦЕНТАР за истраживање јавних политика". Истраживањем је обухваћено 600 домаћинстава у Србији која живе у 28 општина. Узорак је стратификован и случајан. Подаци су прикупљени телефонским интервјуом у трајању од дванаест минута, при чему је у интервјуу учествовао један од родитеља, односно, старатеља деце.

Катлин Рашић, Уницеф : "Наш узорак се односио на породице са децом, нисмо укључили самачка домаћинства односно људе који живе сами. Зато су резултати наше студије негде позитивнији у односу на друга истраживања, којима је била обухваћена цела популација."

Осим среће, мерени су фактори који су се у свету показали као важни за срећу: односи унутар породице, породичне навике и родитељство, затим подршка проширене породице и пријатеља (социјална повезаност); структура породице и опште демографске карактеристике као и материјални статус / примања и здравље.

Марко  Милановић, Уницеф :"По критеријуму материјалног статуса,  резултати овог истраживања показали да приходи јесу значајан фактор среће породице онда када није могуће остварити основне животне потребе (за грејање, станарину, исхрану...). То је оно где новац утиче на срећу што је око 10 одсто у овом истраживању. Све преко тога- новац није више толико важан. Односно, више новца не доноси заиста и праву срећу једне породице већ томе доприносе други фактори".

"Ми смо уствари гледали породице које су рекле да су срећне и сагледавали њихове карактеристике." рекла је Катлин Рашић.  "Сазнали смо да су срећне породице оне у којима су развијени добри односи унутар чланова породице, где постоји однос поштовања, разумевања и поверења, партнерство међу родитељима али и међу родитељима и децом. Оно што породице чини мање срећним су конфликтни, лоши породични односи, где постоји неразумевање и непоштовање међу члановима породице. И то је можда нешто што се најјасније види кроз наше истраживање"

Марко Милановић, Уницеф: "Испитаницима смо поставили питање шта их чини срећним а занимљиво је да је преко 80 одсто породица, на питање да издвоје један посебан пример када су осетили највећу породичну срећу - издајало као пример заједничко проведено време. Они су препознали те заједничке активности као нешто што их чини срећним: заједничка шетња (73 одсто), разговори пред спавње или читање прича (67 одсто), потом заједнички одласци у биоскоп или бављење спортом...А када смо их питали "Шта вам је потребно да будете срећни?", тек онда су се њихови одговори односили на материјално, на новац.."

"Ако се вратимо у далеку прошлост, видећемо да је срећа била централни појам у дефинисању суштине живота, начина на који би живот требало да се води, па и начина на који се, у крајњем случају, уређује држава. Стари Грци и Римљани наглашавали су дисциплину живљења, сматрајући да су умереност и саосећајност централне врлине које би човек требало да поседује и да се те врлине морају систематски подстицати.  По Аристотелу, срећа је "смисао и сврха живота, читав циљ и крај људског постојања". Слично томе, и основе хришћанства уочавају да је смисао живота у нашим  односима са другим људима, а будизам препоручује као главни извор личне среће - способност саосећања са другима.." наводи се у студији чију комплетну верзију можете прочитати путем овог линка на интернет порталу канцеларије Уницефа у Србији : http://www.unicef.org/serbia/StudijaoSreci-Integralno.pdf