Београд - тренуци архитектуре

Тема изложбе "Београд - тренуци архитектуре" су Београд и његова архитектонска блага. На укупно око 70 панела са бројним илустрацијама, и до сада необјављеним материјалима, приказане се најзначајније грађевине Београда из три периода. Градски планови и панорамски снимци у виду дигиталног отиска на зидовима стварају позадину и приказују Београд визуелно присутним. Макете значајних грађевина као и оригинални експонати заокружују приказ архитектонске сцене Београда.

Изложба је једна у низу изложби под називом Архитектура у торњу Ринг, у организацији "Vienna Insurance Group". Циљ овакве презентације је да се на основу неколико репрезентативних примера класичне модерне истакну грађевински врхунци од краја Другог светског рата до данас.

Врхунске тренутке архитектуре Београда током двадесетих и тридесетих година моделовала је прошлог века група архитеката модерног правца коју су 1928. године основали Бранислав Којић, Милан Злоковић, Јан Дубови и Душан Бабић. Од тридесетих до шездесетих година у класичне представнике поред поменутих убраја се и Драгиша Брашован. Београдске грађевине Милана Злоковића, који је својим радом у највећој мери утицао на архитектуру града у периоду између два светска рата, део су изванредних момената архитектуре. Личност која је постала узор у архитектури Београда је Никола Добровић. Зграда бившег Генералштаба је саграђена на основу његовог нацрта и представља једини Добровићев пројекат реализован у Београду, али уједно и његово најважније дело.

Велики новобеоградски пројекти обележили су период педесетих и шездесетих година. Међу најзначајније представнике генерације која је следила осниваче модерне спадају Михајло Митровић, Богдан Богдановић, Алексеј Бркић и Иван Антић. Бранислав Митровић професор Архитектонског факултета и даље активно креира београдксу архитектонску реалност, а недавно су у Београд пристигла двојица архитеката из Аустрије, Борис Подрека и Волфганг Чапелер.