Цвијановић: Будите добри грађани у земљи у којој живите, али не заборавите своје порекло

Александар Ђуричић, председник oрганизације "Српско-америчка конференција лидерства", захвалио се свим учесницима овог састанка. Он је истакао да су Република Српска и Република Србија заједничка отаџбина и једнако значајна за Србе и њихову културу. Бранко Микашиновић, некадашњи новинар Гласа Америке и модератор састанка, упознао је присутне са председницом Цвијановић и постављао питања.

 Каква је тренутна ситуација у Републици Српској у вези кризе проузроковане корона вирусом?

„Ми се боримо као и друге земље у овом тренутку. Рекла бих да држимо ситуацију под контролом. Прошло је осам недеља од када је идентификован први случај инфекције. Наш здравствени систем, институције и Влада Републике Српске су веома активне. Срећна сам са мерама које је Влада Републике Српске предузела у протеклим недељама и месецима. Можемо рећи да држимо ситуацију под контролом. То је један аспект ове трагичне приче како заштити људске животе, лечити пацијенте и управљати здравственим системом. Други део приче је како Влада може сачувати економију и активности које су важне да би економија функционисала. Ово је битка на више фронтова као и у другим земљама. У поређењу са другим земљама, морам да кажем да је Република Српска била прва у региону која је увела веома озбиљне и стриктне мере. Захваљујући дисциплини наших грађана и спремности нашег здравственог система, можемо бити срећни где смо сада. Надамо се да неће бити горе", каже Жељка Цвијановић.

 Како бисте проценили економску ситуацију за време пандемије коронавируса и шта би могле бити последице ове кризе?

„Наш економски раст је био 3.7% и имали смо солидан напредак. Када се ова криза догодила, она ће имати велике последице и лош утицај на нашу економију. То је нешто што неће нестати преко ноћи и економија ће се морати опорављати у наредним месецима или можда и годинама. Међутим, веома сам срећна са мерама које је Влада предузела да помогне економском сектору. Веровали или не, ми смо први у региону почели да примењујемо ове мере. Једна од првих мера јесте да се установи мораторијум на три месеца за плаћање кредита. То је договор који је Влада направила са банкама. Влада је одлучила да покрије плате запослених у приватном сектору са минималним доприносима као и за пензијско осигурање и на тај начин да помогне послодавце да наставе са радом и сачувају запослене. Одложили смо рок за уплату пореза. Постоје и друге мере које је Влада предузела како би показала да могу да рачунају на њу и да смо сви заједно у овом злу и трагичној ситуацији...Многи послови су затворени и ми покушавамо да их оживимо кроз Владине мере."

 Како оба ентитета Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине сарађују у заједничким институцијама?

„Постоји одређен ниво сарадње између оба ентитета Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине. Увели смо сличне мере, али оне нису идентичне. Скоро смо имали жалбе о њиховим мерема да укину одређене рестрикције ускоро. Очекујемо да сарађујемо и хармонизујемо неке од ових активности заједно. Бојимо се да ће имати лоше последице у будућности. У вези институција Федерације Босне и Херцеговине, постоји координационо тело које углавном ради на хуманитарној помоћи која долази из иностранства. Оба ентитета су одговорна за своје здравствене системе, цивилне заштите и друге активности које су примењене у Републици Српској. Оба ентитета заједно координишу свој рад, али у суштини ми ово радимо засебно."

 Каква је улога Канцеларије Републике Српске за сарадњу, трговину и инвестиције у Вашингтону, САД?

„Имамо око десет представништава Републике Српске у свету. Једна од њих је и представништво у Вашингтону. Срећна сам да имамо канцеларију тамо. Главна сврха ових представништава је да унапреди интересе Републике Српске, помогне установљењу економских односа са земљама где представништва раде. Једна од најважнијих улога је да обезбеди институционалну везу између Владе Републике Српске и дијаспоре и наших људи који живе у иностранству. Наше представништво у Вашингтону је веома успешно. Веома много се ослањамо на наше цркве у иностранству. Многе активности се одвијају кроз заједничко повезивање наших представништава, цркава и Владе Републике Српске."

 Какав је однос између Владе Републике Српске и српске дијаспоре у Америци? Који су циљеви у будућности?

„Покушавамо да дођемо до наше дијаспоре и наше представништво је веома корисно у Вашингтону. То је начин на који комуницирамо, обезбеђујемо институционалну везу и уверавамо их да треба да радимо у многим аспектима заједно. Мој политички приступ да свака наша особа у иностранству је део наше заједнице и потребно је да знамо како да помогнемо једни другима. Зато је важно да су заинтересовани за политичке и економске процесе у Републици Српској и у целом региону. Они се могу укључити на различите начине. На пример, у вези политичких процеса, дијаспора нам може помоћи да установимо бољу везу са заједницама у земљама у којима живе. У вези економских процеса, дијаспора може започети неки посао у Републици Српској или да унапреде наше послове у земљама у којима живе. Постоји много начина на који можемо комуницирати, бити заједно и радити заједно..."

 Недавно је било обележавање седамдесетпетогодишњице ослобађања концентрационог логора Јасеновац. О овом делу наше историје се није довољно говорило у нашој историји. Ви сте говорили о важности сећања на концентрационе логоре Доња Градина и Јасеновац. Зашто Влада Републике Српске види ово као важну трагедију које се треба сећати и зашто је важно да је се сећамо заједно са Србијом?

„Наш догађај сећања у Доњој Градини је веома важан догађај и увек се одржава у недељу након српског православног Ускрса. То је прилика да се посвети пажња свим невиним жртвама концентрационог логора Јасеновац. Ми овде говоримо ако 700.000 жртава. Српске жртве су око 500.000 и оне заслужују пажњу. Владе Републике Српске и Републике Србије су установили календар важних датума у нашој историји које треба да обележавамо заједно. Јасеновац је један од тих дана и зато га организујемо заједно. Веома често имамо наше пријатеље из Јеврејске и Ромске заједнице. У нормалнија времена када није било ковида-19 обично смо имали пријатеље из Израела и америчко-јеврејске заједнице који долазе да одају почаст жртвама. То је церемонија сећања која показује да треба да будемо заједно, да морамо не само да одамо почаст жртвама, већ да се тако нешто никада не догоди на нашој планети. Важно је за наше људе где год да живе да разумеју да Република Српска и Србија обележавају ове догађаје заједно јер имамо заједничку историју, јер смо једни исти људи који деле исте вредности. Ако смо заједно, ми смо јачи. Ова трагична места заслужују више међународне пажње...и зато имамо блиску сарадњу са нашим људима и пријатељима из Израела и америчко-јеврејске заједнице. Ми покушавамо да покажемо да смо заједно. Ако смо заједно, можемо овај догађај да ставимо на међународној мапи као важан догађај. Радимо на томе сада. Сећате се да смо живели у комунистичко време и да овом и многим другим местима није давана довољна пажња у то време. Вероватно због начина на који смо организовали наш живот. То је велика трагедија са много изгубљених живота и начина како су убијани и мучени тамо. Све ове лоше ствари које су се догодиле заслужују међународну пажњу. Мислим да смо на добром путу да то постигнемо."

 Да ли нам можете рећи више о намери Владе Републике Српске да изгради Центар сећања Доња Градина? Како Република Српска и Србија доприносе повећању пажње на глобалном нивоу о концентрационом логору Јасеновац?

„Постоји идеја да се изгради велик Центар сећања тамо. То је објављено као заједничка идеје Републике Српске и Србије. Надамо се да ће се ова идеја остварити у наредним годинама. То ће бити нешто веома важно. Када радите на нечемо тако важном и са много симболике, морате бити опрезни у приступу проблему. Зато још увек размишљамо како ће тај Центар изгледати, како ће бити изграђен и другим техничким аспектима. Многе делове треба да саставимо у једну целину како би послали добру поруку коју би свако могао да разуме, шта стоји иза ње, о величини трагедије и идеологије која је била иза ових људи. То је веома осетљив проблем, али сам срећна да постоји ова идеја у обема Владама да раде заједно на остваривању ове идеје."

 Друга трагедија је било етничко чишћење 250.000 Срба из Српске Крајине у Хрватској 1995. године. Влада Републике Српске и Србије раде на подизању свести о о прогону Срба у војној акцији „Олуја" на глобалном нивоу. Да ли идеја обележавања прогана Срба из Српске Крајине слична идеји обележавања сећања на концентрациони логор Јасеновац?

„Да, али Вас подсећам да су председници Милорад Додик и Александар Вучић још раније одлучили да ћемо имати заједнички календар важних догађаја у нашој историји. Етничко чишћење које се догодили у Хрватској, велики број протераних Срба из тих крајева и велики број Срба који је нашао свој нови дом у Републици Српској и Србији јесте нешто што нас држи заједно. Одлучили смо да обележимо овај догађај и одамо почаст свим убијеним у овој ужасној војној акцији. Такође, желимо да покажемо да смо заједно са људима који су дошли из Хрватске и који живе сада у Републици Српској и Србији. Ми представљамо једно тело и ум и да смо заједно и да ћемо остати заједно. Много порука смо послали претходних година о јединству и колико је важно да се бринемо и ослонимо једни на друге, да можемо живети заједно у будућности и да је лоша историја иза нас...То показује да можемо да радимо заједно и да будемо заједно у добрим и лошим временима. То је нешто што је велика вредност сваке нације."

 Република Српска и Србија имају најбоље односе у њиховој историји. Да ли је то ствар геополитике, људи који тамо живе или нешто се променили у начину размишљања Срба?

„Свест да ми требамо једни друге је круцијална. Такође, када имате велике идеје, све зависи од људи. Треба да имате личности који признају важност и напредак нечега. Да требамо једни друге, да се ослањамо једни на друге и да припадамо једни другима јесте велики осећај. То је нешто што људи осећају у Републици Српској и Србији. Има толико пуно догађаја која нас окупљају заједно...Постоји осећај да припадамо једни другима. То може бити мотор за даљи развој. Наши односи су бољи него икад раније у смислу политичког разумевања, економске сарадње и подршке коју добијамо од Србије. Влада Србије је инвестирала пуно новца и покушава да помогне и уради важне пројекте у нашим општинама и локалним заједницама. Све су ово знаци осећања да припадамо једни другима, да желимо да се бринемо једни за друге и да желимо бити заједно у добрим и лошим временима."

 Која је будућност односа између Републике Српске и Србије на плану економије, заједничког сећања и перспектива уопште?

„Немамо неке посебне планове. Наш план је да постигнемо заједништво што је више могуће. Оно што радимо у економији је нешто што помаже нашу економију и да су комплеметарне једна другој. Увек се можемо ослонити на Србију и то је добар осећај. Важно је за људе у Републици Српској да знају, да када су у кризи да ће им Србија помоћи. Који год да је проблем, Србија ће помоћи. Људе воле да примају такву врсту подршке. Они воле да знају да постоји неко ко мисли о њима, воле осећај јединства. То је нешто што је било доминантно протеклих година..."

 Које кораке америчке фирме треба да направе да би отвориле своје канцеларије, запослиле раднике и помогле економски напредак Републике Српске?

„Процедура је веома једноставна. Република Српска је водећа у установљавању добре методологије за нова предузећа. За регистровање новог предузећа довољно је три дана...Може се предузеће регистровати и преко интернета и платити 150 конвертибилних марака (75 евра). Веома је јефтино у поређењу са претходним временима. Након три дана, нови власник ће примити сертификат о регистрацији и може започети свој посао. Када упоредите пословну климу у Републици Српској са другим местима, видећете да је веома конкурентна. Сваки послодавац који започне посао овде биће веома срећан. Имамо велику америчку компанију Ен-Си-Ар која ради у Бања Луци и Србији. Рекли су ми да су веома срећни како су на професионалан начин прихваћени овде. Добили су неке олакшице од Владе јер су иницирали један програм који потпада под те олакшице. Подстакла би наше људе да започну посао у Републици Српској јер је повољно. Знам да смо теоретски далеко, али ментално и на друге начине смо веома блиски. Охрабрујем наше људе да то направе, да буду део политичког и економског процеса, да разумеју да ми требамо сваку особу која живи у Америци или у некој европској земљи."

 Коју врсту сарадње очекујете да остварите између Републике Српске, Србије, САД-а и америчких Срба?

„Важно је да постоје такве организације као што је Ваша, која може да нам помогне да се унапреди разумевање између Републике Српске и Србије са једне стране и Америке са друге стране. Тужно, али је истинито да наше политичко разумевање није на високом нивоу (са америчком администрацијом). Наши људи који живе тамо, који су организовани у различитим организацијама, који имају приступ институцијама и различитим иницијативама, могу нам помоћи у напредовању и подизању сарадње показујући да имамо исте циљеве у многим аспектима и да можемо боље да сарађујемо него раније."

Председница Цвијановић је истакла да српске организације треба да буду мост између Републике Српске и Србије са једне стране и Америке са друге стране, и истакла:

„Занемарујемо чињеницу да наши људи имају приступ различитим институцијама и догађајима на којима могу да пренесу своје поруке сасвим добро и брзо. Важно је за нас да знамо да постојите, да сте вољни да помогнете, да сте образовани и активни."

На крају разговора председница Цвијановић је дала савет српској дијаспори: „Будите добри грађани у земљи у којој живите, али никада немојте заборавити своје порекло. Помозите нам да отклонимо стереотипе и погрешне интерпретације о Републици Српској и Србији како би се показала права слика о нама и оно иза чега стојимо."