О Србима у Немачкој у новој књизи Марка Лопушине

Књига "Срби у Немачкој" Марка Лопушине представљена је у Матици исељеника и Срба у региону. Објављена поводом 50 година од склапања споразума између Југославије и Немачке о одласку наших радника на привремени рад, аутор је описао стварање српске заједнице у Немачкој, од првих цркава СПЦ преко клубова до удружења и савеза.

После књига о Србима у Америци, Аустралији, Русији, Источној Европи, пред читаоцима је нова књига Марка Лопушине - „Срби у Немачкој". Истраживања дуга скоро четири деценије, уобличена у овој књизи, поклопила су се са педесетогодишњицом од склапања споразума између Југославије и Немачке о одласку наших радника на привремени рад.

А по чему је то српска заједница у Немачкој посебна?

„Због тога што је највреднија и најбогатија. Нису они само гостујући радници, гастарбајтери, како их називају Немци, већ су они тамо домаћи, доста њих је узело немачко држављанство. И као што каже мој пријатељ из Берлина Ђура Плавшић, познати градитељ и патриота, преко 300 милијарди марака вреди оно што су Срби и Југословени српског порекла за ових 50 година направили и изградили у Немачкој", каже Лопушина.

У књизи овог врсног познаваоца нашег расејања описано је стварње српске заједнице у Немачкој, од првих цркава преко клубова до удружења и савеза. Данас тамо живи више од 400 000 Срба, међу којима је пуно научника, уметника, професора, лекара...

„У разговорима са појединцима долази до онога што је важно за данашњи тренутак, зашто људи одлазе из Србије, шта су им основне препреке тамо и када дођу шта препоручују да се ради да буде боље. Он је најбољи у оном делу где дође до конкретног појединца, какве и ви срећете у овом послу, а онда са њим направи мали или већи разговор и из њега извуче оно што је најзанимљивије за нас који смо овде, тако да га час посла осветли са неколико фарова са једне, друге, треће стране, и препуна је драгоцених података о томе каква је веза Срба и Немаца уопште, помиње лужичке Србе, поводе за исељавање који су дошли после Другог светског рата, миграције, емиграције, економске разлоге ", каже уредник Издавачке куће „Прометеј" Зоран Колунџија.

Сеоба радне снаге и стручњака траје и данас. Најважније од свега је, каже Лопушина, да су ти људи били и остали верни Србији, брину и помажу отадзбини, а примера за то је пуно.

А Марко Лопушина је већ на новом задатку, истражује српску заједницу у Турској, а издавачу је већ предао рукопис књиге „Срби у Аустрији".

Број коментара 1

Пошаљи коментар
(недеља, 09.јун.2019 01:12)
Хајди

Хвала !

О једној планетарној Србији, Србима и српској заједници на свим меридијанима која битише са друге стране "тарабе" недовољно се пише, истражује и изучава. Вредно штиво за стручњаке о дијаспори, којих је , недовољно, а и у земљи порекла нису ни институционално установљени. На пример: где је катедра за изучавање српске дијаспоре на једном од факултета друштвеног усмерења? Зашто нисмо установили звања на универзитетском нивоу која би се односила на познавање и рад са сопственим расејањем, јер имамо вишемилионску дијаспору која то заслужује. Ако у земљама битисања постоје стучњаци са академским звањима који се баве мигрантима, мигрантских заједницама и образовањем, културом, пројектима, интеграцијом, итд., како то да Србија која има толико бројно и успешно расејање нема стручњаке за дијаспорску проблематику...?!?Хвала Марку Лопушини и мр Живку Марковићу на пионирском истраживачком раду, записима о историјату бивствовања наше заједнице изван " домаје". Остаје им још да све што публикују не остане само доступно читаоцима на српском језику, већ да се преко фондова земаља битисања и земље порекла затражи новчана потпора за издања на званичним језицима земаља о којима се пише: немачком, енглеском, турском, француском и другим језицима.

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

Закључано: Откључајте повлачењем стрелице у десно ...
среда, 22. јануар 2025.
4° C

Коментари

Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса
Ruzmarin
Рузмарин – биљни еликсир младости, чува наше памћење и отклања болове