Срби у Албанији најугроженија етничка група у Европи

Према попису становништва из 2011. године, Срба у Албанији званично има само 155, јер су мањине бојкотовале попис, а процењује се да Срба у тој земљи има више од 30.000, у области Скадра и Фијера.

До 1934. године у Скадру и околини било је више од 20 школа на српском језику, а данас, према медијским извештајима, само течај српског језика који је, за осам година, прошло око 700 деце.

Срби у Албанији још чекају закон о националним мањинама, док их је више од 100.000 "нестало" из матичних књига у Тирани, тако што су називани другим именима и преизменима.

Српски званичници су раније упозоравали на њихов тежак положај, односно на чињеницу да немају признат статус националне мањите, нити право на институционално образовање и информисање на матерњем језику.

Члан Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону, посланик Српског покрета обнове Александар Чотрић предочио је раније да су Срби у Албанији најугроженија етничка група у Европи и указао да би требало дорадити члан Устава о бризи за сународнике ван Србије.

Он је изјавио да је Албанија можда једина европска држава која нема закон о националним мањинама те да због тога Срби и остали мањински народи у тој држави нису признати као национална мањина.

И Чотрић је навео да су српска имена у време тоталитарног комунистичког режима насилно албанизована и да већина Срба у Албанији није успела да поврати изворна имена, с обзиром на врло компликовану и дугу процедуру, напомињући да је за тако нешто потребно издвојити најмање хиљаду евра.

Он је нагласио да Срби имају велике проблеме да се на пописима изјасне о националној и верској припадности и проценио да их има измедју 30.000 и 40.000, углавном у региону Скадра.

Чотрић је оценио да би Србима у Албанији много значила могућност да добију српско држављанство те да би им требало олакшати ту процедуру по узору на друге земље из нашег окружења.

Председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Јанко Веселиновицх рекао је раније да око 20 студената из Албаније у Србији студира уз помоћ државе Србије како би по повратку у Албанију могли да помогну српској заједници пре свега у очувању језика, писма и српског идентитета.

"Тако да ту неких помака има, али наравно, држава Србија сигурно може много више да учини када су у питању Срби у Албанији јер је то релативно мала заједница али са доста проблема", закључио је Веселиновић, који напомиње да у Албанији не постоји ниједан медиј на српском језику.