Џез великани – Bud Freeman

Фримен и неки пријатељи из средње школе основали су 1922. године бенд „Austin High School Gang“. Фримен је свирао саксофон штимован “in C”  са члановима бенда као што су Џими Мекпартланд и Френк Тешемахер, пре него што је две године касније прешао на тенор саксофон. На бенд су утицали „New Orleans Rhythm Kings“ и Луј Армстронг. Док је Армстронг био у „King Oliver's Creole Jazz Band“, Фримен је присуствовао наступима у Линколн Гарденсу са Мекпартландом. Добили су надимак „Алигатори“.

1927. године преселио се у Њујорк, где је радио као студијски музичар и члан бенда са Ред Николсом, Роџер Волф Каном, Бен Полаком и Џо Венутијем. Један од његових најзначајнијих наступа био је соло на снимку Еди Кондона из 1933. године, „The Eel“,  који му је постао надимак због његових дугих импровизација налик змијама. Свирао је са оркестром Томи Дорсија (1936–1938) и бендом Бени Гудмена 1938. године, пре него што је формирао оркестар „Summa Cum Laude“ (1939–1940). Придружио се америчкој војсци током Другог светског рата и предводио је оркестар америчке војске на Алеутским острвима.

После рата, вратио се у Њујорк и водио сопствене групе,  такође сарађујући са Бак Клејтоном, Руби Браф, Вик Дикенсоном и Џо Џоунсом. 1960. године написао је либрето и текстове за бродвејски мјузикл „Beg, Borrow or Steal“, који је укључивао баладу „Zen Is When“, коју је касније снимио квартет Дејв Брубека на албуму „Jazz Impressions of Japan“ (1964).

Фримен је био члан „World's Greatest Jazz Band“  1969. и 1970. године. 1974. године преселио се у Енглеску и наставио да снима и наступа,  провевшо неко време на Острву Мен, сарађујући са Џим Кејном. Након повратка у Чикаго 1980. године, наставио је да ради и у осамдесетим годинама.

Написао је две књиге мемоара „Не изгледаш као музичар“ (1974) и „Ако знаш за бољи живот, молим те, реци ми“ (1976)) и аутобиографију („Кразеологија“) са Роберт Волфом.

 Године 1992. примљен је у Кућу славних биг бенда и џеза.