Историја џеза (111) – Рани свинг
Кад су се 1920-те претвориле у 1930-те, нови концепти ритма и свирања трансформисали су се у нове звукове великих и малих бендова. Почевши од 1928. године, Ерл Хејнс Оркестар се емитовао широм већег дела средњег запада из кафеа „Grand Terrace“ у Чикагу, где је Хејнс имао прилику да изложи своје нове приступе ритму и фразирању са великим бендом. Хејнсов аранжер Џими Манди ће касније допринети опусу оркестра Бени Гудмен.
Из њујоршког клуба „Cotton Club“ своје нове звуке емитовао је на националном нивоу Оркестар Дјук Елингтона, а потом и оркестри Кеб Келовеја и Џими Лансфорда. Такође у Њујорку, оркестар Флечер Хендерсона представио је нови стил у „Роузленд“ балској дворани,... Бени Мотен и оркестар Канзас Ситија представили су солистички оријентисан облик свинга - симбол еволуције музике била је промена имена Мотенове мелодије са потписом, са "Мотен Стомп" у "Мотен Свинг". Мотенов оркестар је имао веома успешну турнеју крајем 1932. године - публика је била одушевљена новом музиком, а у позоришту „Pearl“ у Филаделфији у децембру 1932. врата су отворена за публику која се нагурала у позориште да чује нови звук, захтевајући седам бисова Мотеновог оркестра.
1930-тих дошле су финансијске потешкоће „Велике депресије“ које су ограничиле снимање нове музике и угасиле неке биг бендове. У то време, "Sveet" плесна музика је остала најпопуларнија код беле публике и успешно су је представили вође бендова као што су Гај Ломбардо и Шеп Филдс, док су Оркестар Каса Лома и оркестар Бени Гудмена кренули против тога, циљањем млађе публике са новим стилом свинга.
