Моћни гласови – Carmen McRae
Кармен МекРе (1920 – 1994) је била америчка џез певачица, која се сматра једном од најутицајнијих џез вокала 20. века. Кармен МекРе била је савременица Еле Фицџералд и Саре Вон. Ела и Сара су већ биле добро етаблиране, када је Кармен дошла на сцену, али није прошло много времена пре него што је сматрана уметнички равноправном, иако никада није постигла њихову широку популарност. Никада није имала велики хит нити је икада добила „Греми“ награду - али, са друге стране, никада није направила лошу плочу нити је изневерила своје високе стандарде.
Рођена је у Харлему, у Њујорку у породоци јамајчанског порекла. Почела је да учи клавир када је имала осам година, а музика џез великана попут Луј Армстронга и Дјук Елингтона била јој је инспирација. Са 17 година, упознала је Били Холидеј. Као тинејџерка привукла је пажњу Теди Вилсона и његове супруге, композиторке Ирен Кичингс - једну од МекРеиних раних песама, „Dream of Life“, под њиховим утицајем снимила је 1939. године Вилсонова дугогодишња сарадница Били Холидеј. МекРе је сматрала Били Холидеј својим примарним утицајем.
У касним тинејџерским и раним двадесетим годинама, свирала је клавир у „Minton's Playhouse“, певала као хористкиња и радила као секретарица, а управо у том клубу је упознала Дизи Гилеспија, басисту Оскар Петифорда и бубњара Кени Кларка, затим добила свој први важан посао као пијанисткиња са Бени Картеровим биг бендом (1944), радила са Каунт Бејзијем (1944) и под именом „Кармен Кларк“ (након што се удала за Кларка) направила свој први снимак као пијанисткиња са Мерсер Елингтон бендом (1946–47).
Док је радила у Бруклину, привукла је пажњу Милт Геблера из „Деке“, а њена петогодишња сарадња са „Деком“ резултирала је 12 ЛП плоча.
1948. године преселила се у Чикаго, радећи као пијанисткиња и певачица у „Archway Lounge“. Свирала је клавир константно скоро четири године у бројним клубовима у Чикагу пре него што се вратила у Њујорк 1952. године. У Чикагу је развила свој специфичан стил - „Те године у Чикагу дале су ми све што сада имам. То је најзначајније школовање које сам икада имала.“
По повратку у Њујорк добила је уговор за снимање који је покренуо њену каријеру. Часопис „DownBeat“ ју је прогласио за најбољу нову женску вокалисткињу 1954. године.
Међу њеним најзанимљивијим пројектима снимања били су „Mad About The Man“ (1957) са композитором Ноел Кауардом, „Boy Meets Girl“ (1957) са Семи Дејвисом Млађим, учешће у Дејв Брубековом албуму „The Real Ambassadors“ (1961) са Луј Армстронгом, трибјут албум „You're Lookin' at Me“ (A Collection of Nat King Cole Songs) (1983), снимање албума дуета уживо са Бети Картер, „The Carmen McRae-Betty Carter Duets“ (1987), уз пратњу Дејв Брубека и Џорџ Ширинга, и завршетак каријере почастима Телонијусу Монку, „Carmen Sings Monk“ (1990) и Сари Вон „Sarah: Dedicated to You“ (1991).
Као резултат раног пријатељства са Били Холидеј, никада није наступала, а да није отпевала бар једну песму повезану са „Лејди Деј“, а 1983. године је снимила албум у њену част под називом „For Lady Day“, који је објављен 1995. године, са песмама као што су „Good Morning Heartache“, „Them There Eyes“, „Lover Man“, „God Bless the Child“ и „Don't Explain“. Такође, снимала је са неким од најбољих светских џез музичара на албумима као што су „Take Five Live“ (1961) са Дејв Брубеком, „Two for the Road“ (1980) са Џорџ Ширингом и „Heat Wave“ (1982) са Кал Џеидером.
„Кармен је могла да изазове сузу у оку или кнедлу у грлу извођењем стихова. То је био њен велики таленат“ - комбиновала је способност да пројектује емоционалне конотације песме са музичком интелигенцијом која је делом изведена из њеног доброг знања клавира.
„Кармен МекРе је неоспорно један од највећих вокала које је џез икада произвео“ – написао је Вил Фридвалд, аутор књиге „Jazz Singing“. „Увек ми је давала осећај да поштује текстове бар онолико колико се бави музиком, и мислим да је то тајна њене снаге - равнотежа коју одржава између њих двоје“ – изјавио је Џин Лис, џез писац и текстописац.
