На мој начин – Bluesette
У рубрици „На мој начин“ слушаћете сваки пут по један чувени џез стандард у извођењу различитих џез уметника – који је свако на свој начин интерпретирао, дајући свој особени стил свирања, стила, фразирања, боју тона свог инструмента или гласа. То је и суштина џез музике која траје успешно више од један век – за разлику од класичне музике где се нијансе у интерпретацији композиторовог дела своде на мање-више микро детаље агогике, темпа и схватања динамике у партитурама – у џезу је израз далеко шири и разноврснији,пре свега због тога ште се током историје џез музике развио огорман број стилова, ритмова, па и увођењем нових електричних и електронских инструмената који су проширили границе звука оригиналних предложака, композиција које су настајале током дуге историје ове музике. Као што је то у бројним примерима из историје кљижевности, разни предлошци су вековима доживљавали трансформације, сходно времену у ком су настајале или као што се у чувеној кљизи „Стлске вежбе“ Рејмона Кеноа један догађај моје испричати и схватити на много начина.
У овом издању рубрике слушаћете познати џез стандард, композицију “Bluesette” коју је компоновао чувени белгијски џез уметник, усни хармоникаш Тутс Тилеманс. Први пут ју је снимио Тилеманс 1962. године. Текст је накнадно додао Норман Гимбел, а песма је постала велики међународни хит, који је доживео обраде и снимке преко стотину уметника, између осталих, Тито Пуентеа, Реј Чарлса, Тони Мотоле, Хенк Џоунса, Боби Енрикеса, Чет Еткинса, Вики Кар, Саре Вон, Џони Матиса, Квинси Џоунса, Мел Тормеа.
Тилеманс је за песму добио номинације за „Греми“ награду за најбољу инструменталну тему 1964. године и најбољи џез инструментални соло 1992. године.
Композиција “Bluesette” је примљена у „Кућу славних Радија 2“, 2000. године.