Моћни гласови – Helen Ward

Рођена је у Њујорку, у музичкој породици  аустријског порекла.  Док је била у средњој школи, започела је своју певачку каријеру са 17 година, прво наступајући са оркестром Нај Мејхјуа. Затим је почела да наступа са разним биг бендовима, као што су оркестар Фреди Мартина, оркестар Еди Душена, оркестар Енрико Мадригере и оркестар Ед Лојда. Ворд се потом придружила оркестру Бени Гудмена 1934. године, када је већ имала две године професионалног искуства у певању. Гудмен ју је првобитно одбио јер је био познат по томе што није волео вокале у свом оркестру, јер је сматрао да његова музика треба да буде „само инструментална“. Затим јој је дозволио да се придружи, схвативши да би његов бенд имао комерцијалну привлачност и пажњу јавности. Наводно је баш њу изабрао, јер је према његовим речима, „она била једина певачица која је могла правилно да пева свинг музику“.

 Њен први албум са Гудменовим бендом, „I'm a Hundred Percent for You“ показао се као огроман успех и сматра се пробојним албумом и за њу и за Гудмена, ставивши обоје у центар пажње. Импресарио Били Роуз чувши њену аудицију за Гудменову радио емисију, ангажовао их је за радио програм „Let's Dance“. Током времена са Гудменом, међу запамћеним песмама биле су  „Hooray For Love“, „The Dixieland Band“, „You’re a Heavenly Thing“, „Between the Devil and the Deep Blue Sea“, „It’s Been So Long“, „These Foolish Things“ и „You Turned the Tables on Me“, као и њена хит обрада песме Џони Мерсера „Goody-Goody“ по којој је највишепозната. Њена прва певачка сесија са Гудменовим оркестром трајала је до 1937. године.

Поред оркестра Бенија Гудмена,  додатно је сарађивала и са другим бендовима, укључујући оркестре Теди Вилсона 1936. године и Лари Кента. Такође, током овог периода, Ворд се удала за свог првог мужа, Алберт Маркса, који је 1938. године организовао снимање Гудменовог концерта у „Карнеги холу“ за њу као „сувенир“. Тај снимак је објављен као двоструки ЛП сет од стране „Columbija records“ 1950. године под називом „Чувени џез концерт Карнеги хола из 1938.“.

Након што је напустила Гудменов бенд, Ворд је снимала са Џин Крупом и његовим оркестром, а 1939. године снимала је са оркестром Боб Крозбија и појавила у Крозбијевом радио програму „Камел караван“. Наредне године снимала је са оркестром Џо Саливена.

1941. године радила је са бендовима Мати Малнека и Хари Џејмса, касније и са Хал МекКинтајером, 1943. године. Постала је продуценткиња радио емисија за „WMGM“ од 1946. до 1947. године и појавила се у Гудменовој радио емисији у јулу 1946. године. Затим се накратко повукла, наступајући само спорадично док се поново није састала са Бенијем Гудменом 1950-тих, отишавши на неколико турнеја са бендом широм САД. 

1952. године снимила је албум диксиленд мелодија са „Wild“ Бил Дејвисоном, а такође је имала неколико наступа са Лари Клинтоном и „Peanuts Hucko“ бендом 1956. године.

Престала је да наступа по други пут 1960. године. Затим се накратко вратила крајем 1970-тих и почетком 1980-тих, вративши се певању у клубовима Њујорка 1979. године. 1981. године објавила је свој последњи албум, „The Helen Ward Song Book Vol. I“.