Џез великани – Frank Foster

Рођен је у Синсинатију и школовао се на Универзитету „Вилберфорс“. 1949. године  преселио се у Детроит, где се придружио локалној џез сцени, свирајући са музичарима као што је Вордел Греј. Регрутован у војску САД 1951. године, служио је у Кореји, а по по завршетку војне службе 1953. године придружио се биг бенду Каунт Бејзија. Фостер је допринео и аранжманима и оригиналним композицијама за овај биг бенд укључујући (данас) џез стандард „Shiny Stockings“,као и друге популарне песме као што су „Down for the Count“, „Blues Backstage“, „Back to the Apple“, „Discommotion“ и „Blues in Hoss' Flat“ - и аранжманима за цео албум „Easin' It“.

Од 1970. до 1972. године (и повремено касније) свирао је са Елвин Џоунсом, а 1972. и 1975. са биг бендом Тед Џоунс/Мел Луис. 1971. године почео је да предаје за „New York City Public School System“ у округу 5, Харлем, као део тима од шест професионалних музичара распоређених у програм  владе под називом „Културно обогаћивање кроз музику, плес и песму“. Од 1972. до 1976. године, Фостер је био редовни ванредни професор на Програму за црначке студије на Државном универзитету Њујорка у Бафалу (SUNY).

Фостер је такође формирао и водио неколико група, од којих су најзначајније „Living Color“ и „The Loud Minority“. Био је ко-водитељ квинтета са Френк Весом 1983. године, а 1985. године је био на турнеји по Европи као члан квинтета Џими Смита.

Током каријере сарађивао је са бројним џез великанима као што су: Пепер Адамс, Џорџ Бенсон, Кени Барел, Доналд Берд, Бени Грин, Џин Амонс, Колмен Хокинс, Милт Џексон, Илиноис Џекит, Елвин Џоунс, Квинси Џоунс, Тед Џоунс, Рони Метјуз, Џими МекГриф, Телонијус Монк, Џо Њумен, Хорас Парлан, Дјук Пирсон, Хилтон Руис, Вуди Шо, Арт Тејлор, Џорџ Волингтон, Сидар Волтон, Џулијус Воткинс, Френк Вес...

1986. године Фостер је наследио Тед Џоунса као вођу оркестра Каунт Бејзија, а док је водио овај оркестар, добио је две „Греми“ награде: прву за аранжман композиције Дајане Шур „Deedles' Blues“ за биг бенд (најбољи аранжман за вокал, џез категорија, 1987), и другу за аранжман композиције гитаристе/певача Џорџ Бенсона „Basie's Bag“ (најбољи инструментал за биг бенд, џез категорија, 1988).

Након што је напустио бенд 1995. године,  наставио је да води три музичке групе: „The Non-Electric Company“ (џез квартет/квинтет), „Swing Plus“ (бенд од 12 чланова) и „The Loud Minority Big Band“ (концертни џез оркестар од 18 чланова), од којих је сваку организовао годинама пре него што је преузео вођство Бејзијевог оркестра 1986. године.

Након можданог удара 2001. године, престао је да свира саксофон, али је наставио да компонује и аранжира све до краја живота.

Године 1998. Универзитет Хауард доделио је Френку Фостеру награду „Бени Голсон“ за џез мајстора.