Ин мемориам – Sonny Rollins

У каријери дугој седам деценија, Ролинс је снимио више од шездесет албума као лидер. Његов албум „Saxophone Colossus“ из 1956. године одабрао је за очување Национални регистар снимака Конгресне библиотеке 2016. године. Бројне његове композиције, укључујући „St. Thomas“, „Oleo“, „Doxy“ и „Airegin“, постале су џез стандарди. Ролинса су често називали „највећим живим импровизатором“. Ролинс је био последњи преживели од 57 џез музичара приказаних на чувеној фотографији „A Great Day in Harlem“ из 1958. године.

Рођен је у Њујорку, од родитеља са Девичанских острва. Као најмлађи од троје браће и сестара, одрастао је у центру Харлема и на Шугар Хилу, добивши свој први алт саксофон са седам-осам година. Завршио је средњу школу Бенџамин Френклин у Источном Харлему. Ролинс је почео као пијаниста, затим је прешао на алт саксофон инспирисан Луисом Џорданом и коначно је прешао на тенор саксофон 1946. године, под утицајем свог идола Колмена Хокинса. Током средњошколских година, Ролинс је свирао у бенду са другим будућим џез легендама Џекијем МекЛином, Кенијем Друом и Артом Тејлором.

Прве снимке направио је 1949. године као „sideman” са би бап певачем Бабсом Гонсалесом, а потом је сарађивао са Бадом Пауелом, заједно са трубачем Фетсом Наваром и бубњарем Ројем Хејнсом, касније и са Мајлсом Дејвисом, Чарлијем Паркером, Телониусом Монком и са Модерн Џез квартетом. Права слава стигла је 1954. године када је снимио своје чувене композиције „Oleo“, „Airegin“ i „Doxy“, на албуму “Bags' Groove“ са квинтетом предвођеним Дејвисом у којем је такође учествовао и пијаниста Хорас Силвер.

Ролинс се накратко придружио квинтету Мајлса Дејвиса лета 1955. године. Касније те године, придружио се квинтету Клифорда Брауна и Макса Роуча. Након смрти Брауна и пијанисте бенда Ричија Пауела у саобраћајној несрећи у јуну 1956. године, Ролинс је наставио да свира са Роучем и почео је да објављује албуме под својим именом за „Prestige Records“, „Blue Note“, „Riverside“ и „Contemporary“.

Његов широко признати албум „Saxophone Colossus“ снимљен 956. године у студију Рудија Ван Гелдера у Њу Џерзију, са Томијем Фланаганом на клавиру, бившим басистом групе „Jazz Messengers“, Дагом Воткинсом, и његовим омиљеним бубњарем, Роучем. Ово је био Ролинсов шести снимак као вође и укључивао је његову најпознатију композицију „St. Thomas“, карипски калипсо заснован на „Hold Him Joe“, мелодији коју му је мајка певала у детињству, као и брзу би бап нумеру „Strode Rode“ и „Moritat“ (композицију Курта Вајла познату и као „Mack the Knife“)

Затим следи импресивна каријера и сарадња са  великанима тадашње генерације, као што су Томи Фланаган, Џек ДиЏонет, Стенли Кларк, Тони Вилијамс, Рон Картер, МекКој Тајнер, Чарли Паркер, Мајлс Дејвис, Телонијус Монк, Џон Колтрејн...

За разлику од савременика који су напуштали мелодије да би свирали искључиво преко промена акорда у песми, Ролинс је током својих соло деоница развијао фрагменте саме мелодије, градећи огромне, архитектонски бриљантне варијације. Његов звук тенор саксофона је био робустан, заповедан и одмах препознатљив спајајући огромну хармонијску контролу са апсолутном ритмичком флексибилношћу.

Кроз значајна дела попут своје „Слободне свите“ из 1958. године, Ролинс је користио инструментални џез да изрази ране, дубоке изјаве о грађанским правима и расној политици.

Ролинс је такође био тема документарног филма Роберта Мугеа из средине 80-их под насловом „Саксофон Колос“. Добитник је многих награда, као и више „Греми“ награда, често је био спомињан као „највећи живи импровизатор“ и важио је за „Последњег Мохиканца“ аутентичних ствараоца и извођача златне ере џеза.