Краљеви свинга – Count Basie

Године 1935. основао је оркестар Каунт Бејзи, а 1936. их је одвео у Чикаго на дуготрајан ангажман и њихов први снимак. Водио је групу скоро 50 година, стварајући иновације попут коришћења два тенор саксофона, наглашавања ритмичке секције, „рифовања“ са биг бендом, коришћења аранжера за проширење звука и употребе свог минималистичког стила клавира.

Вилијам Бејзи је рођен у Ред Бенку, у Њу Џерзију, као син родитеља који су имала неку врсту музичке позадине - отац је свирао мелофон, а мајка клавир – заправо она му је дала прве часове клавира. Иако је био природно талентован за клавир, више је волео бубњеве. Обесхрабрен очигледним талентом Сони Грира, који је такође живео у Ред Бенку и постао бубњар Дјука Елингтона 1919. године, Бејзи је са 15 година прешао искључиво на клавир. Грир и Бејси су свирали заједно у разним клубовима док Грир није кренуо у своју професионалну каријеру.

Преселио се у Харлем, у Њујорку 1920. године, у жариште џеза, где је упознао многе локалне музичаре који су „стварали сцену“. Пре него што је напунио 20 година, интензивно је наступао на водвиљским турнејама као соло пијаниста, пратилац и музички директор за блуз певаче, плесаче и комичаре, што му је пружило рану обуку која ће се показати значајном у његовој каснијој каријери.

По повратку у Харлем 1925. године, добио је свој први стални посао у Лероју, месту познатом по својим пијанистима и такмичењима у „сечењу“. Наступао на неколико турнеја између 1925. и 1927. године, обишавши Канзас Сити, Сент Луис, Њу Орлеанс и Чикаго, током којих  је упознао многе џез музичаре, укључујући Луј Армстронга.

1929. године Бејзи је постао пијаниста у бенду Бени Мотена са седиштем у Канзас Ситију, инспирисан Мотеновом амбицијом да подигне свој бенд на ниво оних које су предводили Дјук Елингтон или Флечер Хендерсон. Мотенов бенд је био префињен и поштован, а свирао је у стилу „Канзас Сити стомп“. Поред свирања клавира, Бејси је био коаранжер са Еди Даремом, који је записивао музику. Њихов „Мотен Свинг“, за који је Бејзи преузео заслуге, био је непроцењив допринос развоју свинг музике. Када је бенд избацио Мотена из групе, Бејзи је преузео вођство на неколико месеци, назвавши групу „Count Basie and his Cherry Blossoms“, који се касније распао, па се Поново се придружио Мотеновом новом бенду, са којим је свирао све до Мотенове смрти 1935. године. Бејзи је потом формирао свој бенд од девет чланова, „Барони ритма“, са многим бившим Мотеновим члановима, укључујући басисту Волтер Пејџа, бубњара Џо Џоунса, тенор саксофонисту Лестер Јанга и певача Џими Рашинга. Били су стални извођачи у „Рино“ клубу и често наступали у „живом“ радио преносу, а током једнога спикер је Бејсијевом имену дао мало стила, па га је назвао „Гроф“.

Касно једне вечери, када је било времена, бенд је почео да импровизује,  Бејзију су се свидели резултати и назвао је комад „One O'Clock Jump“. Према Бејзију, „свирали смо ритмичку секцију и ушли у рифове, а рифови су се једноставно „залепили“. Тако је настала препознатљива мелодија/ химна оркестра.

Крајем 1936. године, Бејси и његов бенд преселили су се из Канзас Ситија у Чикаго, где су усавршавали свој репертоар током дугог ангажмана у „ Grand Terrace Cafe“. Од самог почетка, Бејсијев бенд је био познат по својој ритам секцији и  употреби два тенор саксофона; у то време, већина бендова је имала само једног. Многи други бендови су касније прилагодили аранжмане са два тенора, у саксофонској секцији.

1936. године, бенд је имао снимање са продуцентом Џон Хемондом, који га је касније описао као „једино савршено, потпуно савршено снимање са којим сам икада имао икакве везе“.

До тада, Бејзијев звук је карактерисао „скакутајући“ ритам и контрапунктски акценти његовог  клавира. Чланови оркестра су око 1937. године укључивали: Лестера Јанга и Хершела Еванса (тенор саксофони), Фреди Грина (гитара), Џо Џоунс (бубњеви), Волтер Пејџа (бас), Ерл Ворена (алт саксофон), Бак Клејтона и Хари Едисона (трубае), Бени Мортона и Дики Велса (тромбони).

Многи музичари су се прославили под његовим вођством. Бејзи је волео блуз и након што је отишао у Њујорк, представио је неке од најзначајнијих блуз певача тог доба: Били Холидеј, Џими Рашинга, Биг Џо Тарнера, Хелен Хјумс и Џо Вилијамса. Такође је ангажовао аранжере који су знали како да максимизирају способности бенда, као што су Еди Дарем и Џими Манди.

Бејзи је преселио свој оркестар у Њујорк 1937. године, база им је била хотел „Вудсајд“ у Харлему, радећи на углађености,укључујући тише свирање, више соло деоница и више џез стандарда. Уследио је први наступ бенда у „Аполо“ театру, где су вокали Холидеј и Џими Рашинг привукли највише пажње. Затим су свирали у „Савоју“, а  1938. године, Савој је био место сусрета за „битку бендова“ са групом Чик Веба. Бејзи бенд је имао Били Холидеј, а Веб је парирао певачицом Елом Фицџералд. Како је часопис „Метроном“ прогласио: „Бејзијев бриљантни бенд побеђује Чиков“.

1942. године, бенд је наступио у музичком филму „Reveille With Beverly“ са холивудским звездама Клерк Гејблом, Бет Дејвис, Кармен Мирандом и певачицом Дајном Шор. Уследили су и други мањи филмски наступи, укључујући „Choo Choo Swing“, „Crazy House“, „Top Man“, „Stage Door Canteen“ и „Hit Parade of 1943“.

Након рата, опада популарност биг бендова, али његов оркестар је после једног распуштања поново оформљен и један од ретких биг бендова који су „преживели“ нове правце и епохе џеза, остајући доследни у свинг идиому, беспрекорној интерпретацији и „експлозивном“ свингу – и данас су један од најцењенијих и најзначајнијих биг бендова историје џеза, који и данас траје као „legacу“ оркстар.

До средине 1950-тих, Бејсијев бенд је постао један од најистакнутијих пратећих биг бендова за неке од највећих џез вокала тог времена, као што су  Билим Екштајн,  Ела Фицџералд, Френк Синатра, Тони Бенет, Семи Дејвис Млађи, Бинг Крозби и Сара Вон.  Такође су наступали са „Birdland Stars of 1955“, у чијој постави су били Сара Вон, Ерол Гарнер, Лестер Јанг, Џорџ Ширинг и Стен Гец.

Током година Бејзи је издао небројене албуме са својим биг бендом, такође и у разним малим поставама, са својим  свингом обишао је планету, поставши икона овог жанра, који није мењао током целог свог живота.

Као композитор, Бејзи је познат по писању џез стандарда као што су „Blue and Sentimental“, „Jumpin' at the Woodside“ и „One O'Clock Jump“.

Бејзи је добио је почасни докторат на Музичком колеџу „Беркли“ 1974. године. У Ред Бенку, родном граду, позориште  „Каунт Бејзи“, објекат преуређен за живе наступе, као и аеродром „Каунт Бејси Филд“ су именовани у његову част. Од 2009.године  у Вашингтон Хајтсу, на Менхетну, постоји и Трг Каунт Бејзија. 2010. године примљен је у Кућу славних Њу Џерзија. Булевар Холивуд број 6508  је локација звезде Грофа Бејсија на Холивудској стази славних.