Џез великани – Gigi Gryce

Рођен је у Пенсаколи, на Флориди, а већи део свог раног живота провео у Хартфорду, у Конектикату. Снажан нагласак његове породице на манирима и дисциплини имао је огроман утицај на њега као дете и у његовој каснијој каријери. Музика је била веома истакнута у домаћинству Грајсових - породица је имала клавир, на којем су Џиџи и његова браћа и сестре били охрабривани да свирају, углавном црквену музику,  џез није био одобраван.

Завршио је средњу школу 1943. године, радећи у бродоградилишту и свирајући у професионалном бенду Рејмондa Шепарда једно време пре него што је регрутован у морнарицу у марту 1944. године. Грајс је наставио да се бави музиком током свог двогодишњег мандата, пробивши се до морнаричког бенда и стекавши чин музичара друге класе. Док је био стациониран на Великим језерима, у Илиноису, Грајс је проводио време у Чикагу током одмора и боље се упознао са звуком би бапа. Управо у то време је купио свој алт саксофон и у Чикагу је упознао музичаре Ендруa Гарднера и Хариja Кертиса.

Након што је дипломирао композицију 1952. године, Грајс се преселио у Њујорк, где је средином педесетих година постигао велики успех. Године 1953. Макс Роуч је снимио једну од Грајсових композиција са својим септетом, а убрзо након тога Грајс је снимао са Хауардом Мекгијем и писао за секстет Хораса Силвера.

На Грајса је утицао Тед Дамерон, са којим је свирао 1953. године. Тада још није достигао свој врхунац као солиста, али је развијао репутацију свестраног и талентованог композитора и аранжера. Касније, такође је допринео албуму „Prestige“ Арта Фармера са мелодијом „Up in Quincy's Place“. Иако овај снимак није био значајан, Фармер ће постати један од Грајсових најближих колега.

Једна од најважнијих веза коју је Грајс успоставио у Њујорку била је са Квинсијем Џоунсом, који је охрабрио Лајонела Хемптона да ангажује Грајса за свој бенд у лето 1953. године. Након што је свирао са Хемптоновим бендом у САД, био је и на европској турнеји.

Прилике и везе успостављене на европској турнеји биле су у великој мери оно што је довело Грајса до успеха као уметника - Грајс је постао посебно близак пријатељ са Клифорд Брауном, са којим је пронашао много тога заједничког.

Снимци које је Грајс направио са Клифордом Брауном и другима, паралелно са турнејом често су били ужурбани и рађени у ходу, али су били кључни за изградњу његове каријере, посебно као композитора.

Грајс је формирао квинтет са Фармером у 1954. године, а чланови су били пијаниста Хорас Силвер, басиста Перси Хит и бубњар Кени Кларк. Грајсови радови са Фармером су неки од његових најутицајнијих и најпознатијих. У јуну те године Грајс је поново снимао са Фармером, овог пута искључиво као композитор и аранжер. Док су Фармер и Грајс започели свој трећи пројекат, достигли су свој креативни замах.

На плочи коју је у мају 1955. године направио квинтет Фармер-Грајс, а касније, 1955. године Грајс је такође свирао у октету Оскара Петифорда добивши прилику да свира алт на сесији Телонијуса Монка са Персијрм Хитом и Артом Блекијем за „Сигнал Рекордс“.

Коначна карта за Грајсов успех био је његов трећи снимак са квинтетом Фармер у октобру 1955. и његови нонет снимци за „Сигнал Рекордс“ одмах након тога. Фармерова плоча је садржала нестандардне форме и авантуристичке аранжмане који су померали границе хард бап идиома. Његови аранжмани за издавачку кућу „Signal Records“ били су под утицајем стила и инструментације групе „Birth of the Cool“ Мајлса Дејвиса и добро су прихваћени од стране џез заједнице. До средине 1950-их, Грајс је био значајна фигура у џезу, познат као велики индивидуалиста, компетентан студијски музичар и иновативан композитор.

Ипак, Грајс је нагло завршио своју џез каријеру 1960-тих, што је поред његове природе као приватне особе, довело је до малог познавања Грајса данас. Неколико његових композиција је често свирано и снимано („Minority“, „Social Call“, „Nica's Tempo“) и постале су молски џез стандарди. Грајсова композиторска склоност укључује хармонске изборе сличне савременицима попут Бенија Голсона, Теда Дамерона и Хораса Силвера. Грајсово свирање, аранжирање и компоновање највише се повезују са класичном ером хард бапа (отприлике 1953–1965). Био је добро образован композитор и музичар, а нека од дела написао је још као студент на Бостонском конзерваторијуму. Као џез музичар и композитор, био је под утицајем рада Чарлија Паркера и Телонијуса Монка.