четвртак, 19.03.2026, 11:30 -> 19:33
Српски џез кафé – Dil Trio - Hammonday
Thierry De Clemensat, члан Удружења џез новинара, рецензирајући албум “Hammonday“, пише: „Снимљен у Београду као део покрета Српски талас, “Hammonday“ од стране ДИЛ оргуљског трија одаје почаст легендарном звуку „Хемондових“ оргуља, тако саставном делу мод-џеза и хард-бапа који су дефинисали златну деценију. Трио, дугогодишњи пријатељи и сарадници Душан Петровић, Ирина Павловић и Лука Јовичић, доносе више од пуке техничке вештине. Њихови иницијали чине име „DIL“ и заједно каналишу душу америчких оргуљских трија, уносећи је у богат, зачињен укус Балкана.
Замислите ово: Џими Смит и Џими Мекгриф деле боцу ракије и тањир ајвара и туршије, а придружили су им се Брајан Огер, Вес Монтгомери и Идрис Мухамед. Резултат? Опојна, радосна фузија коју називају „Хемондеј“, звук који је и познат и потпуно нов.
Ово је албум који вас шармира од самог почетка, евоцирајући безбрижне дане када је небо над Западном Европом изгледало заувек без облака. Са десет енергичних нумера, нуди блистав бег. Душанова гитарска виртуозност разиграно плеше са Ирининим вештим управљањем „Hammond C3“ оргуља, док Лукино замршено, пропулзивно бубњање пружа савршену ритмичку окосницу. То је албум који пулсира радошћу, музичари у свом елементу, свирају оно што воле.
Ирина, која је дебитовала за „A.MA Records“ на клавиру са издањем „The Soulful Heritage“, овде прелази на „Hammond C3“, компонујући и аранжирајући шест од девет нумера на албуму. Преостале три је написао Душан. Резултат је џез, салонски албум који вас тера да климате главом и куцате ногама. И иако скида капу прошлости, „Hammonday“ није само комад из тог периода. Сунчан је, свеж и несумњиво садашњи, љубавно писмо не само „Hammond“ оргуљама, већ и самом џезу.
Нумера „Балкан“, са упечатљивим вокалним извођењем, уздиже се на кинематографску територију - тренутак чисте емоције. Одјеци балканске традиције прожимају цео албум, формирајући културни потпис који издваја групу. То је јединствено освежавајући додатак данашњем џез пејзажу и онај који захтева откриће.
Продуцент Антонио Мартино нам доноси свежу понуду која, од првих нота, изненађује кристалним квалитетом свог звука. Кад би само сваки албум са Хамондовим оргуљама био помешан са таквом финесом - какво би то задовољство било сваки пут.
Ово ново издање је, у својој суштини, живахан повратак у шездесете. Па ипак, као што је често случај са Мартиновим продукцијама, неизречена истина лежи у аранжманима: несумњиво модерно, без напора релевантно. Резултат је опус који делује потпуно савремено, а истовремено одише чежњивим мирисом носталгије.“
Коментари