Џез великани – Joe Pass

Рођен у Њу Бранзвику, у Њу Џерзију, касније се са породицом преселиоу Џонстаун, у Пенсилванији. Своју прву гитару добио је и почео да ствара музику када је имао девет година, испрва свирајући за комшије и учећи акорде од очевих италијанских пријатеља, касније на часовима, пуно вежбајући и свирајући на локалној сцени Џонстауна, са бендовима Тони Пастор и Чарлија Барнета.

Објавио је серију албума током 1960-их, укључујући “Catch Me”, “12-String Guitar”, “For Django” и “Simplicity”.  1963. године добио је награду “New Star” часописа “DownBeat”. Такође је свирао и на снимцима Џералда Вилсона, Бада Шенка и Леса МекКена. Био је члан квинтета Џорџа Ширинга од 1965. до 1967. године.

Године 1974. објавио је свој соло албум “Virtuoso”, а исте године и албум „The Trio“ са Оскаром Питерсоном и Нилс-Хенингом Ерстедом Педерсеном. Наступао је са њима у многим приликама током 1970-их и 1980-их. 1975. године, „The Trio“ је освојио “Греми” награду за најбољи џез наступ групе. Као део “Пабло” (изд.кућа) састава, Пас је снимао са Бенијем Картером, Милтом Џексоном, Хербом Елисом, Зутом Симсом, Дјукпм Елингтоном, Дизијем Гилеспијем, Елом Фицџералд и Каунтом Бејзијем.

Пас и Ела Фицџералд су заједно снимили шест албума за „Пабло“ пред крај Фицџералдине каријере: „Take Love Easy“ (1973), „Fitzgerald and Pass... Again“ (1976), „Hamburg Duets - 1976“ (1976), „Sophisticated Lady“ (1975, 1983), „Speak Love“ (1983) и „Easy Living“ (1986).[26][12]

Пасов стил свирања био је посебно препознатљив по његовој способности да свира мелодију, хармонију и бас линије истовремено или контрапунктски. Џез педагог Волф Маршал рекао је да је Пасов музички израз био „сличан дувачком, и у складу са његовим богатством идеја и огромним речником, омогућавајући импровизацијама да теку попут тока свести саксофонисте“.

Развио је све више хармонски приступ импровизацији,  широко користећи акорде у  мелодијама и солима, што је давало сличан ефекат као код клавира.

Часопис „Њујорк“ је навео: „Џо Пас изгледа као нечији ујак и свира гитару као да се нико тиме на свету не бави. Зову га 'највећим на свету' и често га пореде са Паганинијем због његове виртуозности. У његовом звуку постоји извесна чистоћа која га лако издваја од осталих првокласних џез гитариста.“

Ветерански џез писац Скот Јанов доделио је Пасу титуле „врхунског би бап гитаристе“, „оличења виртуозних гитариста“ и „једног од најбољих џез гласова своје генерације“.