Блуз – Ma Rainey

Почела је да наступа у црначким минстрелским и водвиљским представама почетком 1900-их и постала је широко позната по свом снажном гласу и емотивним наступима. Прве снимке је направила 1923. године, а током своје каријере снимила је више од 90 песама, укључујући „See See Rider Blues“, „Bo-Weevil Blues“ и „Ma Rainey's Black Bottom“.

Имала је моћан, храпав и дубок глас, „сиров“ и експресиван, а њена музика је имала снажан ритмички замах, мешајући свинг раног џеза са сировим осећајем јужњачког блуза. Наступи су јој били емотивно набијени, преносећи бол, пркос, сензуалност и отпорност, певајући о издаји, сиромаштву, жељи, независности, па и о тада „табу темама“ - алкохолу, неверству, сексуалности.

Обележје њеног стила је  честа интеракција са инструменталистима или пратећим вокалима на респонзоријални начин. Пратили су је „џаг“ бендови, рани џез музичари, а касније и формализованији ансамбли, а међу познатим сараднима био је и Луј Армстронг, уз друге џез великане.

Њена музика утицала је на Беси Смит (која је била њена „штићеница“), Били Холидеј, па и на Џенис Џоплин. Постхумно је уврштена у „Блуз Кућу славних“ (1983), као признање за њен монументални утицај на блуз жанр, потом и у „Греми Кућу славних“ (1993).

Године 2020. снимљен је филм „Ma Rainey's Black Bottom“ филмска адаптација драме Аугуста Вилсона „Ма Рејнина црна задњица, која је заснована на њеном животу, привукла је значајну пажњу. Виола Дејвис, која је тумачила Ма Рејни, добила је неколико номинација за своју снажну глуму. Филм је такође добио признања за музику и глуму и био је номинован за награде „Оскар“ и “Златни глобус“.